Дело

Д Е Д 0 284 — Све стоји до случаја. Ба ^а1;аН1е , како каже Лепа Јелена.... Ја сам, на пример, чекао пола године. — Пола године ! — зачуди се Стрепетов, који још не знађаше колко се дуго у Петрограду чекају места. — И шта ми је то — пола године ! Има другова који су чекали по годииу дана, да би код нас добили место. Није залуду наш завод на великом гласу. Служба је овде сасвим угледна, сам Ернест Богдановић одличан је старешина, и, најпосле, узмите на ум ко су клијенти наше банке. Овде можете видети жуде из најболшх породица, праве аристократе, лица на високим положајима, богаташе, лендлордове, — тако рећи, павлаку од друштва. Дешава се да човек може добити преко љих и познанстава. Један је наш чиновник од агента скочио право за главног управника код кнеза Отрепјева с петнаест хил>ада плате. Код таквог аристократа и још петнаест хил>ада! — с милином у гласу додаде младић за обавештаје. — Чланови наше управе све су л>уди с положајем и с познанствима, а председник главнога скупа знате ли ко је ? — Не знам. — ГроФ Говоруха — Пински ! — таЈанствеио свечаним шапатом иродужи овај обожавалац разних „павлака,” који сам ношаше малозвучно презиме Циганова и беше пореклом из врло скромне трговачке нородице. — Ви ћете га већ видети којом приликом. Ах, како он говори, како говори !.,. Очевпдно, господин Циганов није био с раскида пустити се сада и у дал>е изливе, у истом духу, али у тај мах уЦе у чекаоницу, с харгијама у рукама, леп црномањаст човек у беспрекорном модром капуту, весео, ведар, румен, ни манирима ни својим нешто лакомисленим изгледом нимало налик на она солидна лица, коЈа је раније овде видео Стрепетов. Пролазећи мимо њих, овај црномањасти застаде за часак, пуштајући около себе фини миришњави задах. и немарно добаци неколико речп Циганову, показујући главом на врата и овлаш погледавши Стреиетова. — Има ли кога код Ернеста Богдановића ? — Нема никога, Алексапдре Ипановићу ? — похита с особитим поштовањем да одговорн младић за обавештаје.