Дело

првп кораци 285 — Ко је то ? — запига Стрепетов, кад црномањасти замаче па врата. — Наш благајник. И Циганов каза име и презиме, које је после неколико месеца обиграло целу Русију, доказавши да солидни поредак у храму Нољопривредно Ванке није баш тако беспрекоран, како се чинио позајмљивачима и самом управнику, који је тако брижљиво чувао леп глас омиљеног завода и тако веровао у одличне препоруке и у дисциплину. — Камер-јункер ! — продужаваше младиК за обавештаје с таквим усхиКењем, готово као да је он сам био удостојен тога звања. — По свој прилици иостјКс и камерхер. Али се Стрепетову веК досади слушати овај одушевљени шапат разракољеног младиКа, те се пожури да каже «с Богом* и отиде одатле. Нашавши се на улици, не знајуКи куда би сад требало да се упути, он машинално пође куд га очи воде, и брзо се обрете на Невском, у гомили пролазничке нублике, застајуКи час по час и бленуКи то у продавнице, то у брзе екипаже, у кокојима сеђаху лепе, налицкаие жене. Али мисли о раду, о саветима Чирковљевим, о јерархичном дрвету господина Гринбека силом наваљиваху у главу, нотискујуКи једна другу, и сметаху му да проматра живот велике улице с беспослччарском безбрижношКу. Пређашњи ружичастп снови топљаху се, и сада, изгубљен у овој равнодушној многољудној гомили, он се осеКаше веКа сирота но јутрос, када чио весео пун наде, иђаше истом улицом на Васиљевски Остров. Ова гомила, ова улична врева као да му говораше да набавити себи комад хлеба није баш тако просто и лако, као што се њему чинило, и ако човек има у џену одличне препоруке. Тако је размишљао Стрепетов, креКуКи се напред заједно са шетачима, те и не опази како је дошао до краја Невскога и угледао пред собом николајевску станицу. Дан се примицао крају. Разносити преноручна ппсма било је касно, па ни вол.е није имао за то. „Још Ке бити времена сутра, прекосутра” — помисли Стрепетов и одлучи отиКи куКи. да иише писмо, те да подели утиске овога првог петро-