Дело

280 Д Е Л 0 градског дана с оном, које ради се он толико и трудио да нађе посао. Он је знао да од њега само зависи њен мир, који јој је толико потребан. Да ли ће га он остварити — то је питање, чијарасправа сада изазиваше с времена на време сумњу. Оријентовавши се уз номоћ станице, Стрепетов без велике тешкоће нађе ону сиву кућу, у којој су биле намештене собе господина Лукачева и, попевши се горо, пипајући прође мрачним ходником и с муком нађе врата своје собе. Никакав човечји глас није се чуо у стану — баш као да је замро. Његова собица, узана као ћелијица, влажна и мрачна, мртва тишина унаоколо, коју је кварила споњна бука огромне вароши, још јаче нагнаше младога човека, да осети сву тежину своје самоће. Њега обузе мучна свест о изгубњености, коју осећају првих дана готово сви паланчани, исто тако осамљени као и он, — и њему дође несносно тужно Скинувши са себе парадно одело и обукавши кућевне хаљине, Стрепетов узе писаћи прибор и седе на диванчић. Али место да нише, он неосетно наново поче преметатп у глави утиске данашњега дана, док, уморан, најпосле, не задрема с тврдом одлуком да освоји себи залогај хлеба у овој нељубазној вароши. Кад се пробуди. у соби је био мрак. и унаоколо владаше, као и мало пре, мртва тишина. Он запали свеће, погледа на часовник : било је тек седам часова. «Јамачно, нема никога код куће!» — одлучи он и узе писати иисмо. 1\ЛАВА IX Стрепетов већ довршиваше други табак свога бескрајнога пи сма, кад се зачу тихо куцање у врата, и одмах, на реч „слобоЛпо*? Уђе У собу, шљепкајући напучама, један омален мршав господин, с ћелом која сијаше на целој му великој, округлој глави, одевен, као што се иоси код куће у дугачком капуту, иснод кога је вирио раскончан оковратник од ноћне кошуље. — Доиустите да се познамо, н ако не сметам , мало да поседим код Вас. Уби ме чамотиња. Никога од овдашњих нема код куће. Једини философ Инат чува стан, т. ј. хрче сном праведничким, невређан бар у сну својом ратничком супругом. I ако поче говорити улазник, церекајући се оним заразно-