Дело

288 Д Е Л. 0 вучене линије уста и иодбратка као да су сведочиле о потпуном немању воље. Али у овом пре времена остарелом, испијеном лицу још је било толико живота у очима , у гласу, у смеху — толико дубродушности и хумора, да је то све нехотице придобивало за се туђе расположење некаквом чаробном привлачношћу. И Стрепетов, као и сви који познаваху Галанина, с места осети ирема њему најживљу симпатију и после првих његових речи њему с ; чињаше да јо већ давно познат с Галанином. — Мени је већ Ипат доставио све што је знао о Вама и чак ми показивао Ваш пасош! — настављаше Галанин, опет се зацењујући се од смеха — Пасош ! Зашто ? — А да бих ја потврдио да није ФалсиФикат. Ипат је, треба Вам казати , последњи плашљнвац, и после своје жене највише се боји полиције... да га не би она урачунала у зломисленике. Ха — ха — ха !... Сада је, знате , у нас, што се тога тиче, доста слободно, примите то к знању за сваки случај, Павле Сергијевићу. — Већ су ми то напоменули. — Јамачно Теничка ? 0, добра је душа та Теничка! Она свакога долазника напред опомиње. Дивна девојка! Штета само што је лакомислена, док тренеш оком, иропашће — тужно проговори Галанин. Воли знате, блесак и све такове ствари... Изданак петроградских намештених соба! Још је чудо како није укаљала своје златно орце по овим каљавим ходницима и с онаком мамицом. Ви још нисте видели Ииатову мучитељку, његову благоверну ? — Још не. И она је на неки начин дама, рећи ћу Вам. . Она и пријатељ срца њеног поручник ЈеФратов — то су слика и прилика. Ви, пазите, Павле Сергијевићу, ако он усхте с Вама да се позна, истерајте на поље тога гада. И ако не носи шарено одело, душа му је сва „шарена* (шиијунска)... Ха — ха — ха ! Добровољац у том послу, али но глупости не може себе да препоручи како треба и, не имајући одређеног занимања, живи као домаћи пријатељ код овдешње домаћице... Већ сам толико