Дело

290 Д Е Ј 0

видели ? Ја сам ио кога од њих блиско познавао некада. И међу њима кажем вам, има субјеката ! — говораше Галанин, церећи се заражњим смехом. — Још за време убијства... II он се расцерека као дете, тако да се Стрепетов , гледајући на њ, нехотице и сам засмеја. — Убијства, Бога ми... Ха—ха—ха ! Требало је онда видети уплашеност на оној дугој мршавој физиономији једнога знатног администратора, која се дотле сијала наЈсвечанијом великолецношћу , када га Ваш најпокорнији слуга у оделу, за које како вели Ипат, била потребна „нова претплата,” зовну на Невском старим другарским именом. Требало је видети како је перјао од мене, и ако ја нисам мислио трчати за њим... Ха — ха—ха!... Дакле причајте, јесте ли видели кога од «великих сила,* па ћу Вам одговорити шта се може очекивати од њих... Али најпре, знајте, не би било рђаво наредити за самовар, како мислите, Павле Сергијевићу ? Ви ћете опростити, што сам ја тако слободан. — Наравно, наравно. Баш сам о том мислио ! Мени се много пије чај, а и јести бих хтео! — одговори Стрепетов, црвенећи што се раније није сетио да понуди госта. И Стрепетов устаде да нареди. — Седите, седите! — задржа га Галанин. — Ви још ие знате топограФију овдешњих места и не можете наћи угао у ком дрема Марта... Ја ћу је пробудити и замолити да донесе самовар. А оно, што се тиче јела, баш не знам како... Овде, видите. сада нема ничега. Сем да пошањемо Марту. Шта бисте Ви ? — А Ви ? — Па Ви сте то наумили да ме частите? — насмеја се Галанин, — мени се право да кажем, не једе али већ кад Ви хоћете да частите, онда ћу ја, с Вашим допуштењем, наредитп да купи ракије, мало, свега полић... један полићац само ! рече он особито живахно и нежно. — Ви немајте бриге, то ми неће шкодити .. напротив. И више нећу , раго1е сГ ип ^епШпотше ! — додаде Галанин, налазећи од некуд за потребно да утиша Стрепетова на Франиуском дијалекту, и ако младић и не показиваше никакве сумње. — Дакле, шта Ви желите ?