Дело

ПГГШ КОГАЦИ 291 — А рнате шта, Федоре Петровићу, хајд’моте кудгод у гостионицу. У гос тионицу ?... А Ви сте јамачно донели овамо силне новце ? — Педесет рубаља имам у џепу ! — весело одговори Стрепетов. — И милијун нада уз то ! — с грохотом додаде Галанин„ — Најпосле, кад баш тако желите одвешћу Вас Ја нећу јести, деликатно напред опомшБаше Галанин, — а испити чашицу две и проговорити коју — с добрим човеком — то ћу врло радо... То чак и веома волим. — Врло добро. — Онда кроз пет минута ја Вам стојим на служби. Мало да се дотерам, па ћемо ићп Палкину, шта велите ? Тамо има добар орган (музика). Уосталом, није ли боље отићи у коју крчму мало скромнију ? Код Палкпна је, знате, скупо. МаЕБе од рубље и по, а Бога ми и без целе две рубље иохода се не може проћи !... — брижљиво напомену Галанин. Али Стрепетов наваљиваше да се иде Палкину. «Куд иде нек иде ! могу се један пут бацити две рубље!" —одлучи он. II. Кроз четврт часа наши су нови познаници већ седели у великој, готово празној у ово доба дворници за сточићем , на ком, очекујући поручени котлет, стајаше стакаоце с ракијом п риба. И док је Стрепетов. необично задовољан. што има с кнм да измења утиске на ситно приповедао, нод звуцима органовим, о својим јутрошњим пригодама, Галанин је пажљиво слушао, гушећи се беспрекидним грохогом, кад дође реч на јерархпчно дрво, и некако неосетно је гутао чашу за чашом, једва тек дотпчући се јела — А, знам ја добро Чиркова ! — узвикну Галанин , кад Стрепетов доврши своје причање. «0 гвему је дакле оно говорио Чирков !в — сети се Стрепетов. — И чак врло добро знам. Чпрков је мој школски другг (та ја сам свршио университет, и још с медаљом, додаде Га