Дело

292 Д Е Л 0 лании с комичном свечанош^у), били смо пријателЈИ. Он ме и сада по једном, двапут, у години походи и... акуратно ми чита моралне поуке, да би ме вратио на пут врлине ! — с нервним смехом додаде Галанин, који отпут веома оживе гтосле испијених чаша. Очи му сијаху, и образи му се заруменеше. Нешто нервно и немирно било је сада у погледу његових црних очију и у свој његовој мршавој Фигури. — Гле’те, молим Вас ! — узвикну Стрепетов , погледајући на Галанина и нехотице поредсћи овога јадно одевеног измученог становника јазбинских соба с елегантиим великим чиновнпком. — Какав је то човек ? Он је, признајем, на ме учинио чудноват утисак. — Такве, јамачно. нисте виђали ?... То је, заиста, у својој врсти занимњив тип. Сувремепи Пилат <Те 1а ћаи1е есо1е. Њему је служба несносна. и опет служи. Није зао човек — ипак чини зло, али му то не смега да жали оне које озлеђује. Паметан човек, а пише најружније реФерате, и први се презриво изражава о њима у разговору на само. Он се саживљава са сваким старешином и повија по свима ветровима, тешећи себе да би други на његиву месту можда био још гори. Укратко то је један од оних многобројних самољубаца , који за велику илату продају своју независност и готовн су служити коме било и чему било. У њему су управо два човека: један неслужбен — пријатап, паметан сабеседник, добар музичар, љубитељ књиге. по мало учен; други — службен, беспрекоран извршилац онога што се у даном тренутку тражи; и оба се ова човека некако саживљују у њему, п ако један мало презире другога. Додајте томе епикурејство старога момка. који је навикао добро да иоједе и поније, али у исто време обазривог, с рачуном, који не прави дугове н пе издржава скупе љубазнице. Ои увек уме некако да подеси са евакојакпма, а за тим и са сиротињским домом, ако бн било каквих последица. И, имајте на уму, ниЈе частољубац — а, не !... Дајте му средстава за живот — <>дмах ће датн оставку на службу и заронити се у своја археолошка истраживања. И сада он само и чека, не би ли добпо у награду за сва своја, како он вели, сагрешења какву -синекуру од неких седам тпсућа, па да са свим опере руке.