Дело

ПРВИ КОРАЦИ 293 Али је с Вама ипак часно поступио. То сам и могао очекивати. Походите га... иримите се да преписујете археологију! — наново се засмеја Галанин. Стрепетов слушаше и, као сваки млад човек. неискварен живогом, који не уме још да поима макијавелистичка извија!ваг жустро узвикну : — Та то је ужасно !... По мом мњењу, уверени мрачњак је бол>и од претворице. Први бар никога не обмањује. — И ја такве не волим... Уосталом, није моје да ружим друге. II ја сам ти красан... Не може бити болш ! — рече Галанин, с немирним снебивањем погледајуЈш у стакло пред собом. И, брзнм покретом наливши у чашу остатак из стакла, он. испи и продужи : — А при све.ч том. ираво да кажем, мени је жао Чнркова Ја знам да и он често осећа свој лажни положај и постаје веома туробан. И према мени је он увек био добар. Два* пут се заузимао за мене, и оба пута .. И не довршившп реченнцу Галанин се зацерека. — Оба пута ја нисам. како веле, оправдао његове иреиоруке. Ха — ха — ха! Сад више неће Николај Петровић ни да се заузима за мене. Баш нч ! Доста је. И, разуме се, он је у праву. Коме је стало да се заузима за таквога човека,. као што је Тодор Петровић Галанин ? — донустите да Вас запитам, драги господине, који сте се удостојили да Вас Ипат назово „голубом.“ Хоћете ли да саслушате колико пута ја, несрећник, нисам оиравдао препоруке ?... Онда јсдите свој котлет и слушајте, само ћу ја, с Вашим донуштењем, наредити да се донесе још ракије. Раго1е <Г ип ^епШћотте, само ћу још једно две чашице !... Мени то крепи живце ! — спустивши глас изговори Галанин с тако молитељским изгледом , да Стрепетову дође жао, гледајући како се овај човек понижава. И, наредивши да со донесе ракија, Галанин стаде причати различне епизоде из свога скитничког живота, досневајући некако невндовно.уз пркос рсчи ^епШћотпГа, да испражњујо друго стакленце