Дело

ИГНИ КОГАЦИ 295 у другој губернији и није имао разлога жалити се да његове колеге раде нротив закона и правде. Кад су, најпосле, другови му дознали за његов положај и дозвали га у Нетроград. Галанин је воК бпо човек готово изгубњен. Навика се претворила у болест. и он. који је проклињао своју слабост и давао реч и себи н другима да ће се „тога оставити,” отимао се годину две и опет падао. За то време променио је много места. С помоћу другарских веза он је, губећи једно место, добивао друго, али.. најпссле престаше заузимати се за њ, и, носле разног скитања по иаланкама, носле жпв.вења код својих другова, Галанин је по други пут у Петрограду — као адвокат. Опет светао нериод. Он наново „баца све” и чак доводи у заблуду оне који га добро нознају — не пије, ради, говори једну знаменпту беседу. бранећи некаквог јадника; већ добива посла, може живети, излазити на крај, не помажући се простим позајмицама од другова, док се опет из иова не ночиње „стара историја,* пије с клијентима, пронушта рочишта, и њега иск.вучују из реда јавних правозаступника Још настаје оглед од стране Чиркова, који га намести за надзор ника у једној железничкој школи, што се завршп скандалом. Пијан дође па нову дужност, целу недељу пијаше у предграђу заједно с наставницима, и пијан би одвезен у Петроград и допадс у намештене собе Ипата Лукића. Све је то Галанин испричао Стрепетову с таквом искреношћу напита човека, да му га би још више жао, те срдачно запита : — Зар Ви, пријатељу, не можете себе да савладате? Огледајте !... — 0, сада је већ довољно тога неваљалства. Довољно! узвикну он, а мале му живе очице севаху. — Довољно ! — од* лучно рече он пружајући руку стаклу, и, опазившн прекорни поглед Стреиетовљев, додаде: — раго1е (Г ип ^епШћотте. Носледњу и... крај. Он је исгш и јогунасто продужи : — Ви мислите да ми је жао, што нисам начинио каријеру, као другн ? — Мислите — жао ми је ? — Ни трунке. Разумејте — ево шта је за ме каријера !