Дело

296 Д_Е Л 0 И он пљуну најодлучније на под. — Није ми жао ни каријере ни плате.... Имам за чим и да жалим ! — насмехну се Галанин. — Ја, и ако се зовем пропао човек, ћотте регс!и, али тај ћотте рег<1и, није бар вређао своје ближње: никога није ш гетио, никога није навлачио у пропаст ради каријере, нијз чинио прељубе, једном речју, за новац, као многи непропали људи,... Ја сам упрогхастио само себе, а не друге — ето у чем је ствар... Он ућута и некако веома љупко гледаше на Стрепетова* смешећи се смерним, срдачним осмејком. — И, знате ли чега ме је жао, драги, добри младићу. који ме гледаш тако симпатично, не корећи ме оштро и не нрезирући ме у срцу као пропалицу ? — Чега ? — Жао ми је што сам изгубио лик Божји, лик оног идеала који је био некада у души Федора Галанина. Гледајући Вас, ја сам се сетио другог младића... себе сам се сетио.... и... мене задахну нешто свеже добро. Ето зашто се не бојим откривати душу своју пред Вама. Ви ме нећете осудити, као они млади озбиљни старци, којих је сада тако много.. ја сам то видео одмах, чим сам ушао к Вама. Дакле разумете ли, мили мој, чега ме је жао ? Жао ме је негдашњег младића, својих чистих снова п нада жао ме је ! И његов промукао, развучен глас, као у свих напитих људи, звоњаше сада нежним, тужним ногама, и на узбуђеном, поцрвенелом лицу већ није било обичног осмеха. Сенка туге беше замрачила црте вазда веселог Галанина. — А умрети — или у раскошном кабинету, или на болничкој посте.ви, — зар није све једно ? Та на гробљу је право е^а1Не. Зар није ? Тамо ни мој друг, ћенерал, пеће побећи од мене, као на Невском, баш и кад би ме видео у болничком оделу. Трице, Ваше превасходство ! Овде је ћћег1б, е^аћ1е, 1га1егт1б! — додаде он и паново удари у смех који и другог наводи на смејање, од једаннут се развеселивши при помисли на такав сусрет на гробљу. Не, доста је свију тих глупости! Федор Галанин има још карактера. Доста! — И Галанин одлучно одгурну од себе саблажљиву скленицу, у којој. у осталом, готово ништа није ни остало. — Он ће показаги да још