Дело

први корацц

297 није сасвим пропао човек и може се отрести срамне слабости. И он продужаваше говор с таком одлучношКу о том, како ће он «бацити све® и на ново постати човек; тако је искреног чињаше се. то желео и тако озбињно објашњавао да ће сутра отићи к једном другу и узети од њега на пробу за први пут бар преписивање (и о Вама ћу му проговорити он Вам може наћи кондиције! — додаде), да је Стрепетов, којји не познаваше те иарљиве, тренутно пролазне изливе слабе воље, био готов да поверује, те радосно ускликну : — Ето видите, како је славно ! Бога ми, славно ! И Вп бисте могли радити код Чиркова место мене, ако не бисте нашли преписивања ! — предложи Стрепетов — То Ви мени дајете свој за сада једини посао!?... — про муца Галанин уздрхталим од узбуђења гласом. — О, младићуГ И с погледом сузама замагњеним он се подиже са стола, при^е, мало прекрећући се, к Стрепетову и сасвим неочекивано притиште му на уснице поњубац, и загим објави да такву жртву Федор Галаннн неће примити. — Ја ћу наћи себи посла .. наћн ћу ! — започе он, враћајући се на меото. — И Теничка ће увидети да ћу ја постати човек. Још данас је она казала : «На кога Ви личитег Федоре Петровићу '! Како вас није сгид ?* И знате ли, од тих њених срдачних речи мени је можда стидније и више ме боли него од свега саучешћа господе другова. Ви још не знате какво је прекрасно створење та Теничка. Она је, ето. без образовања. али паметна и све разуме. Чудо од девојке, и како је добра ! Само се бојим за њу. Ах, само кад бих је могао спасти. Галанин се на једанпут смете и прекиде говор, пошто умало не открп тајну свога срца. Али се Стрепетов и без тога досети по оној милини, с којом је Галанин говорио о тој девојци, и још једном пожали овог несрећника. Било је доцкан после пола ноћи, када Галанин и Стрепетов изиђоше из гостионице и пођоше кући. Уз пут је Галанин гласно сањао о будућем месту и, међу осталим обећао да ће обићи све своје знанце, да би набавио и Стреиетову рада. Дело XIII 20