Дело

298 Д Е .1 0 Већ су били дошли до угла Лиговке, кад мимо њих прође Фшакер. Галанин на једанпут застаде, грчевито трже Стрепетова за руку и ироговори ослабљеним гласом, показујући руком на човека и жену што сеђаху у колима : — .Тесте ли видели ?... То је прошла Теничка. А овамо је говорила да ће ићи другарици, па место гога опет је била с тим гадом на Острвима. Зашто да лаже ? Да лаже зашто ? Он иђаше пеколико минута ћутећи, али дошавши на неколико корака до куће. на једном застаде и рече: — Ако Вас замолим, нећете ми одрећи. Павле Сергијевићу? Дајте ми једну рубљу. Врло ми је иотребно. Стрепетов, мало задивљен, извади новац и даде му. — Мет ! — рече Галанин н, чврсто стиснувши му руку, додаде : — ја морам на једно место. До виђења. Не бојте се .. брзо ћу се вратити и нећу пити ! Раго1е сГ ип ^епШћотте. И Галанин се нагло обрте и брзо пође тротоаром. Стрепетов ииак посумња, да ће Галанин отићи опет да пије. Хтеде га одговорити, задржати, али беше доцкан. Галанин седе на кола и оде, не обраћајући ни најмање пажње на дозивања младићева. Кад Стрепетов зазвони на вратима намештених соба, отвори му Теничка. Он засгаде нехотице — тако је била намођена у свом вуненом руху, са сребрном грнвном на руци, сва блажона, узбуђена. Од ње јако удараше мирис. Зацрвенело јој се лице смешило, и очи се сијале оним изазивачким сјајем који бива у многих жена после неколико чаша вина. — А где је Федор Петровић ? Ви сте мало час ишли заједно, видела сам ! — проговори она. иропуштајући Стрепетова. Он јој исирича. — Е, видите, опет ће со запити. Није му требало давати новаца! — као срдито изусти девојка, пролазе^и напред са свећом у руци. — А ја тек што сам се вратила. . Била сам у Аркадији... Дивота, како је било весело !.. Давали су «Корневиљска Звона." Ах, како су чаробно иевали ! — весело говораше Геничка, кад је Стреиетов огварао врата од своје собе. — 1ребало би да одемо који пут у Аркадију заједно... Хоћете ли ? — неочекивано додаде она, спуштајући глас и бацајући на младића своје насмејане сјајне очи.