Дело

26 Д Е Л 0 • Тоска изиђе из града и дође у хан. Кад би после подне, његов побратим Рустем дође и рече му: — Данас ћемо имати крваво вече. Ага Тоска остави чибук и скочи с миндерлука као опарен. — Биће крви више но икад, додаде Рустем. — Каква крв ?! — упита Тоска потресеним гласом. — Велики број заточеника извешће се из града и набити на коље. Тоски се подсекоше и руке и ноге. Он побледе и немо посматраше побратима. — Имаш ли пара ? — упитаће он Русгема пошто се мало поврати. — Имам.. Колико ти треба ? — 5У0 цекина. — Што ти треба ? — Но питај. — Кад ти треба ? — Сад одмах. Рустем изиђе из одаје, и мало доцније врати се и изброја новац. Тоска узе новац, стрпа у кесу, спреми се и оде у град. Пријави се Скопљаку и би примљен. Тоска се превари. Не помогоше му ни речи ни злато , и он тек сад виде шта вреди глава игуманова. Изашав из собе пашине, беше блед као крпа. Зима га обузе и он дрхташе целом снагом. Кад изиђе из дворца, умота главу шалом, наби капуљачу и изиђе из града. ^олац Беше првих дана Јануара 1815.... Београд тужно изгледаше. Цела околина покривена снегом. Час но час сиустила би се густа магла и пригисла цео хоризонаг. Обнажена дрвета, окићена ињем, и кровови високих кућа губљаху се у густој магли. Беше овладала мртва тишина. Улице готово опустиле. Кад п кад по која људска прилика промакие кроз густу маглу , и ишчезе брзо као авет.