Дело

Н Е И М А Р И 27 Подне беше нревалило... Густа магла поступно се разбијаше и дизаше. Околина се рашчишћаваше, а небо облацима заодеваше. Само ниско на западу плављаше се дуга а узана пруга. Сунце се спусти у ово плаветнило небесно и обасја целу околину. У овом тренутку, један човек, заогрнут кабаницом, а са главом добро умотаном, изиђе из града, журно хитајући Стамбол-Капији. Кад и кад осврнуо би се, надкрилио чело руком и погледао у правцу града. Кад беше близу кагтије, стаде и осврну се. Веше спазио нешто страшно, и стресе се. Многобројне црне тачке покуљаше из градске капије. Кретање им беше у правцу Стамбол-Капије. Мало за тим, зачу се нека граја, а кроз грају пробијаше писак и јаук. Човек стајаше непомично и посматраше. Крв у жилама следи му се. Једва држећи се на ногама дође до бедема и приби се уз један угао. Маса света изиђе из града, примичући се нагло СтамболКапији. То беше пратња, пуна грозе, страхоте и туге. Напред, на белцу, јахаше Скопљак — паша, а лево до њега помоћник му Ка]а. За њима ступаше вод низама, а за овима до стотину бледих, испијеиих и погружених њудских прилика. На ногама им беху негве, о врату ланци, а на рамену сваког по оштар колац. Позади и са стране ових бедника беху густи редови низама. За овом пратњом јурила је бесно велика маса света. Гола и изнемогла наваљнваше да пробије редове низама и да допре до заточника. Ваздух се проламаше од писке и јаука. Војницн, ударајући је ногом и кундаком, одбијаху је даље од редова. Људи, жене, деца, ломљаху се једно преко друго, падаху, устајаху и опет бесомучно јураху напред. Пратња стиже пред Стамбол-Капију и заустави се. Низами се размакоше и образоваше кару. Заточници остадоше усредини. Један вод низама остави оружје и обарајући на земљу једног по једног заточника, скидаше им негве. Дође ред на једног младића. Џелати му приступише, шчеиаше га, оборише на земљу и скидоше негве Младић се дпже