Дело

28 Д Е Л 0 и држећи колац у руци. подижо главу к небу и показа сву красоту своју. У тај мах једна старица, са разбарушеном косом, наричући из свег грла, продре кроз кару, и с раширеним рукама паде младићу око врата. Један од низама полети и шчепа је за рамепа. — Иусти је ! — чу се глас. Војник се обазре и спази иза каре једног Турчина, омалена, бела лица и седе браде. — Пусти је!.. Мати му је — рече старац потресеним гласом. Војник је пусти. — Авакуме, чедо моје ! — зацвиле мати грлећи и сузама квасећи младића... Не гини, сине, тако ти хране хмоје !... Бог види невоже твоје. Онростиће ти. Потурчи се, сине ; потурчи се, моја десна руко ! Младић, пун поноса, пун красоте и питомине, загрли матер н небројено пута пољуби. По том диже очи к небу, и умиљатим гласом, што потресаше до дна душе, запева из свег грла: «Мајко моја, на млеку ги хвала! «Брзо ћеш се обрадоват’ сину. «Кад пред лицем Бога изиђемо!44 Онај омалени Турчин у^е у кару, приступи младићу и са дрхтавим гласом рече : — Сине... добри сине ! Послушај матер. Бог ће ти опростити. ГЈ о беше Асан ага Тоска. Младић иогледа охоло Турчина и са пуно смелости запева: „Нема вјере боље од ришћанске, «Срб је Христов, радује се смрти, «Чин’ те, Турци, што је вама драго!” Тако се ирипремаше за смрт Авакум, ђак игумана Пајсија ! Сунце зађе, а месец изпђе. Беше крвар и крвавнм руменилом обасу снежни покров. Низами потераше заточннке уз бедем. Целати их прнмише и послу приступише. жасан јаук разлеже се по околини. Цела маса света, што допрати заточнике, паде к земљи и покри лице рукама. Заточ-