Дело

Н Е И М А Р И 29 ници полетеше један другом у загрљаје , и квасећи сузама друг друга, .цуб.ваху се и праштаху. Ага Тоска остави бедем , прође кроз капију, пође мало напред, ио том стаде и осврте се. У тај мах диже се нрви колац. Нока људска прилика, у црној ризи , сувољава . са кратком проседом брадом, залепрша се на коцу. Тоска познаде игумана Пајсија. Виде га страшна и ужасна. Коса му беше разбарушена . очи крваве , искрљештене, готово испале; уста разјаиљена, а језик испао. Тоска се стресе. Носвест га споиаде, поведе се и у мало^ што се не строношта. У близини беше неко дрво. Тоска скрену с пута, посрћући дође до дрвета , и скрстивши руке на њему, обори главу и ту оста. Џелати наставише посао и окончаше га у неко доба ноћиКЊПГА ПЕТА ЂЕНАДИЈЕ Ј^васац 1815Жарку оста да бира: или да задовољи ЛатиФа или да раскине са својим положајем. То беше почетак борбе, којој се крај не могаше назрети. Он осећаше како нешто губи, и како му то што губи разднре срце у недрима. Борити се за јабуку тако силно и ватрено, па сад допустити другоме да је узабере, — то беше нож, који му срце пробадаше. Млади кмет реши се на коју ће страну. Чим се беше повратио из Чачка, отправи матер у Самаиле, своме стрицу, а он оста и спреми се да поведе рат. Протече већ недеља дана, а ништа се не деси, што би му наговештавало извршење ЛатпФове намере. Чињаше му се, да ће се све свршити на оној ватри, што је претрпе у Чачку. Он се мало умири и предаде домаћим нословима. Једног вечера, кад већ намераваше лећи, закуца неко> на вратима.