Дело

528 Д Е Л 0

дослова Кпежевскога Дома“ — н ништа више. II то је све што знамо о томе догађају. У низу тих .забслежака има пеколико, којима се вредност не може порећи. Једна је н. нр. кнежева записка о разговору његову са Шишкином тада руским консулом у Београду. Штета је што нам г. Милићевић не каза само како је дошао до ове важне забелешке кнежеве и где је она садаУ А друга таква то је исповест г. Милићевића о идеји оснивања једне кнежеве стипендије, из које би се хонорисали историјски радови. Али н кнез погибе а ни он, ни г. Новаковић, ни пок. Бошковић не могоше ништа смислити о организадији овога посла. Ке1пе Нее! Још не постојаху тада разне задужбине — као Чупићева, Коларчева, а сад би сигурно лакше ишдо с идејама о осннвању стипендије кнежеве од хиљаду дуката годишње ! Жалити је што није остваЈ)ена и ова замисао кнежева! По целом делцету г. Милићевића могли бисмо напабирчити још неколико забележака од вредности, али оних без вредносги и сувише је велики број ! Пзгледа да су „некадашњи секретари“ били доиста ђачке екромности и ннсу улазпли ни у какве „државне тајне“ и да су знали само оно што су п остали лојални поданици могли знати. Нама сада изгледа неразумљнва та скромност, те чисто нам је неверица да је ове „сномене“ .пекадашњн секретар“ могао записивати, кад је, с малим изузетком, јавносг већ по званичним подацима, у другом само облику , знала за све што п они садрже. II ово паше чуђење толико мора бити основаније кад у записима г. Милнћевића из тог доба нанђемо на по нешто, што је баш пз данашњих дана, те пас буни н сумњичи хронолошку тачност овпх бележака. Као пример да наведемо, на сгр. 110: „Отворнвши тако скуишгину, кнез сиђе низа степенице, седе на коња. и оде држати смотру над војском, која бејаше постројена онде, где је данас иарк и ПаччиКев Саоменик.*) Одатле се кнез вратио у Двор.“ —Ово је свеутексту, и ништа се издвојиги не може а да цела белешка не изгубн смисла. Ми смо у искушењу да верујемо да је ово записано баш наших дана, јер Панчићев сиоменик још нпје ни открнвен. Таквих примера нмамо још неколико , али их ми овде не наводимо. Да завршимо. Делце г. Милпћевића није нспуннло скоро ни једну иразнину у познавању карактера и радње кнеза Михаила: то што је у њему то је већином и познато и без интересно. Не увиђамо потребу нисати, т. ј. публиковатп овакве „сиомене“, кад \ њима нема нпкакве нове грађе. - б *) Курзив је наш.