Дело

КГИТИКЛ И БИ1>.1 ИОГРАФИЈА 529 Д. Руварац. Грб Трибадије = Браничева — Шумадије ! (Огштамиано из аНовог Времена>>>). Земун 1896. Штампарија Симе Пајића 8°, 35. Реч јо о оном грбу којим су Маџари узвитлали онолику прашиоу о летошњој милениској прослави и који јебио на оној застави што јој се барјактар онако мало „витешки* скотрљао при тадашњој свечаној литији. После свега што је тада било, добро је дошла ова књижица Д. Руварца, јер ће она у интелигентне редове иародне упети нречншћепс појмове о том тобожњем грбу шумадиском или . како други говораху, браничевском. Са своје стране, дужан сам да г. Руварцу захвалим шго је обратио нажњу на једну моју реченицу у сеитембарској свесци ,Дела* (стр. 381. у чданку .Ђорђе Бранковић“), где сам тај грб споменуо као лажан и апсурдан, те је узео да докаже чптаоцима евојим да је збиља тако. Да о томе нише — сам вели — „узрок је то, пгго смо ради да покажемо како се из непознавања исгорије рађају заплети између појединих држава и народа, као што се баш из тог узрока родио летос заплет нзмеђу срнске и угарске државе, односпо српског народа у Србији п Мађара у Угарској.“ Али пре самога главнога свога посла госн. писац додирује друго једно пнтање и тражи одговора на њ, на нме: зашто нисам ја онда, кад је распра пастала, устао и освестио јавно мњење, изпевши му пред очн за какву се луду ствар заузело. Г. Руварац мислп да сам с тога ћутао шго сам се бојао да против себе не изазовем срџбу јавнога мњења и народа. Међу тим г. Руварац пи само пигање није добро поставио, а камо ли тачно одговорио. Није овде била реч да се обавести народ нли његово јавно мњење. Распру није заиодела штампа већ влада ио својој нннцијативн а не под импулсом из народа, који је само подржао владу. Владу пак није требало обавештавати, јер сам ја знао, као и г. Руварац, само оно што је председник владе и министар спољашних послова, г. Новаковић, утврдно и објавно пре десетину година. Није дакле бнло у нитању објављивање неке непознате научне истине, него дискутовање једнога политичког чипа владина. Што то нисам радио — нема ме права нико чннити одговорним1). 1) У осталом, баш и да сам ја био каки лублициста, не бих могао много друкчије радитн. Сриска је влада веК била заиодела распру с Бечом. Радити тада против владе, бунеКи јој јавно мњење, значило је одмагати јој у њеној борби са сиол>ашњпм иротивннком, т- ј. помагати Бечу и Пешти против Београда! Тако је ствар онда схватала и радикална странка, и ако су људи из њене управе имали иравилно мишљење и о суштини распре и о начину на који се она руководи. С таким иогледнма слагало се и моје уверење и нонашање. У осталом треба имати на уму да је питање о грбу и застави био само један инцпденат и да је држање народа срнскога нрема мнлениској прослапи нмало много ширу подлогу: ону исту коју и покрет словачки и ручупски. ВраКајуКи се својој маленкостн морам изјавити да је свакојако занимљиво да се једном човеку који има редовну дјжност која захвата и треба да захвити за себе го-