Дело

122 Д Е .1 0 * * * С Тимотијевом женидбом је ишло доста потешко. Истина, да је имао у погледу и изразу лица нечег блесастог, но то се није одвише опажало. Црте му беху правилне, стас висок, у вредноћи му није било равна, а у оца му било баш прилично имања. Оиет га зато нису никако мариле девојке. Код њега није било добро, што је био сувише добар, миран, скроман. Женско ће врло лако опростити некоме ако је раскалашан* бојаџија, али не може опростити, човеку, ако гај човек није човек. него жена. Девојка за које је држао чича Паја да су прилике за његову кућу, нису хтеле ни да чују за Тимотија, и он већ закуца на врата неке младе удовице. Та да, момци се неће више јако грабити о њу, а за његовог Тимотија је удовица баш као што треба ; — бар неће имати две нове младе у кући Но и млада удовица се стала снебивати. Кад ју је чича Паја све једнако салетао, она ироговори отворено. Каже: „Чича Пајо, немојте се срдити, ал ствар је овака : Ако пођем за Тимотија. па ми кад год иадне на памет да се мало нашалим с њим, или да га пољубим, морала бих га три дана вијати око бунара и иласта док бих га ухватила.” Чича Иаја није јој ништа рекао, ал кад дође кући, чуло се у суседству да му домаћица нешто запомаже. Дал јој је напрасно позлило, или је било што друго, ко би је знао. Толико стоји, е је чича Паја ночео већ да очајава. хоће ли добти прилику за свога сина. И баш тада се засведочи колико је истине у оној српској пословици, да највећи медвед натрапа на најпунију кошницу. Дабогме да иословица не говори и о томе, шта после бива. Тимотије је био од оних медведа (реч медвед долази од мед-једе) који није био кадар да извади из кошницо мед, него је само у њој узбунио челе, које су га доцније л>уто изуједале. А мед, мед су доцније појели други. Ио ево у кратко прича Тимотијеве женидбе. Чича Наја имао у трећем селу друга од детињства. У тог друга се стекло много имање и јединица кћи. Па каква кћи?! Може се слободно рећи : да у њеног оца није било другог