Дело

ПРИПОВЕТКЕ Ј. ТОМПЋА 121 Чича Паја се љуто поплашио, ге отрча као без душе до крчме. Но тамо се међутим стишала бура; ко је шта добио његово 1е. У црчми „се опет није и весели а на пијаци се таласа коло као да*се није никад ни прекидало. Млађи син чича Паје скинуо прслук (јер је био упрскан вином) па игра да га је милина погдедати. На челу, где је ударен Флашом, зацрвенило се, но не знаш дал од удара, ил од запурености. Види то чича Паја па му одлахну. Та да. мисли он, шта би и било да падне увек мртвих глава кад год се побију момци. Оно погине понекад двоје троје, та да, не може оити без тога, ал то је ретко. здраво ретко, два триред у години. У тим мислима стиже ку1ш. «Тимотије, о Тимотије !” повика још с врата. «Ево ме оче.и «Кад се оно мало пре погукоше и ти виде где ти ударише брата, шта си онда радио «Здраво сам се бојао и здраво ме је било жао,в вели Тимотије.” Чича Паја га погледа. «Јел пало много удараца,” пита „Како да није ?? Та тукли су се крвнички. Није било скоро никог, а да га не ударише." «А тебе нико, баш нико није ударио, нит тукао ?в «Нико, бабо.и «Е кад није нико, легло ти муфлиско, онда ћу да те оијем ја.и И чича Паја се оног дана баш поштено натукао Тимотија. То ]е било први пут да је Тимотије добио боја од оца. и онда му је било равно 18 година. Тимотије је мирно трпео, није покушао ни да побегне, а за тим се завукао под чардак као испребијана вашка. Но не потраја дуго, ето ти га опет пред чича Пајом, понизно га пољуби у руку и рече : «опрости отац. ако сам те што увредио.” Кад виде чича Паја онако изнуреног Тимотију под чардаком, би му жао, ал кад га стаде Тимотије љубити у руку и молпти га, смучи му се «Трпста му његових,” прогунђа у себи, «тај баш нема жучи ! Добро још што не тражи да га благо сиљам.” И онда је још тврђе но икад уселио себи у главу, да Тимотије није и да не може бити његов син...