Дело

124 Д е л о стране (будући свекри) а синовн им и жене отишли пред црквом у колу, где је била и Вата с матером. Чича Спира је нове п»сге лено примио и тек испише дво три, получи некако по свог синовца (одрасла момка) и рече му: „Видиш где се Тимотије стужио ме!) нами а и нисмо ми друштво за њега. Него га води у коло, проведи га, иа га упознај и са мојом домаћицом. Кажи да је син мог доброг прпјатења”. Тимотије није имао куд, но се диже. — Али и старијима се није допало да буду за дуго међу старијима (унраво између себе) те навалише на чича Спиру да иду и они пред црквом. Четврт сата после одласка Тммотијевог кренуше се они у гомили. Но тек изађоше на врата, кад сиазе у авлији Тимогију. «3ар нисте у колу ?п пнта чича Спира синовца. „Нисмо”, одговори оваЈ скоро љутито. «Ето Тимитије чуо како ти је на далеко разглашена стока и коњи, па хтео најпре да их види. Гледај краве, те волове, па ждребад и једва се одвоисмо*. Тимотије обори главу а чича Паја поцрвене као паприка. Знао је добро, е је Тимотије отишао у шталу само зато да не мора у коло. Но гости нису то знали, па онако враголасто намигнуше један на другог. Ко веле: лен ми ђувегија, здраво му се кида срцз за невестом. Само се чича Спира лако осмехну и стаде говориги с Тимотијем о некој мркој суждребној кобили. Та да, мислили су, мора гледати да како год забашури траг. Гости су гледали коло. свратили у крчму, шалили се , па у мрак опет отишли чича Спири. Сад су тамо биле и женскиње. Тимотије је Ватн иромуцао две три, није играо и кад год се дала згода умакао је у авлију и шушкао нешто око коња. 1Бему је било у оној вреви у соби и тешко и загушно. У некн пар, кад се опет нашао нод шупом око коња, створи се пред њим чича Спира. «Шта је момче?” Тимотије замуца и стаде се изговарати, како мора обићи коње, јер су слуге непоуздане и т. д. „Је си ли добро разгледао моје кон»е?и гшта чича Спира