Дело

ПРИПОВЕТКЕ Ј. ТОМПЋА 125 „Јесам!* «Па допадају ли ти се моји зеленци ? !* «Здраво!и «ЗД, а дТшадалњ ти се моја Вата11 ? <.Здравои ! вели Тимотије да се једва чуло. «Па кад ти се допада. дођи сутра с оцем да углавимо * То ре.ча-4г оде. Тимотије се узбезекнуо и дуго није дошао к себи. Затим није знао да ли да се радује или да плаче. Било му је мило кад је помислио, е ће добити тако лепу и богату девојку, ал се по мало и страшио кад је помислио, на нешто, друго, треће и четврто. Затим поцрвене, поста му и у авлији тесно и изађе у башту. У неко доба пред зору нађе га чича Спира где стоји на сред леје белог лука и гледа у зорњачу. «Куд си се занео момче ? Спреми се — отац ти се већ забринуо.” Другог дана; на појутарје, изгледаше да у селу има још впше гостију но јуче. Сад јел их бидо доиста више , или су они јучерашњи гости градилп само још већу галаму, ко ће знати. Толико стоји: нико није ни мислио да полази, јер није истина да се светац познаје по вечерњу, он се познаје тек по појутарју. Сред те сеоске вреве, галаме, метежа паде вест . да је чича Спира нашао зета, и да његова Вата полази за Тимотију Пајина. Па не само то, него се прочуло и ко је гај Тимотије. Јел здраво богат ? Није! Здраво леп, паметан вредан? Не! Већ је чича Спира обрекао Тимотију своју Вату зато, шго је Тимотије отишао прво у шталу његову и тамо разгледао марву, па тек онда оде да му види кћер. Чича Спири се допало то, па и то, што је Тимотије усред вреве и весења увек и увек мислио не на Вату, него на коње у авлији и није их оставио на милост слугама као други. «Нисам ја стицао на гомилу благои , казао је он па да ми га после какав ветропир распе него тражим човека који поштује пару. Ето сам јуче свратио госте мало у крчму, па не знаш који од младића више расипа новац; само се Тимотије није разметао, нит хтео да ми засене очи с пуним новчаникоми. И Спира није ништа друго тражио до то, да Паја Марјанов купи свом Тимотију кућу и одели га.