Дело

126 Д Е Л 0 А лена Вата ? ! Шта ли је она казала ? Казала није ништа, јер кад јо чула, да отац хо^е да је да ономе, који је гледао ирво њихову марву, па тек онда њу, добила је кажу, дечију болест — Фрасове. Оно јутро , кад ће поћи на венчање пала је у несвест, а после венчања јечесто, врло често — плакала. Доцније није више ни плакала, ал је онда ствар стајала тако да је Тимотије требао плакати. По он није плакао. А говорило се и говорило се толико, е се и у трећем селу чуло. Напослетку ће доћп чича Спира Тимотију у госте, те му спомену о евему. «3ар ти нишга не видиш?” пита га. Тимотије само уздахву и рече: «Нека, убиће њу Бог за то0. «А како бн било синко*, вели му таст , «кад ти не би чекао док њу убијз Бог но би је ги још пре тога онако њудски пропустио кроз шаке?” Тимогије га погледа упрепашћено. Шта зар он да бије некога ? За тим обори главу и пође из собе. «Куда ћеш ?м пипа га тасг. „Идем да мало обиђем коње. Треба их напојити » И одз. Чича Снири прође нешто кроз главу и удари се руком но челу. Сетио се, како му се код Тимотија допало то . шго га сад угрожава. Он стаде дуже размишљати о свему, и што је дуже мислио, долазио је све зајапуренији а ознојио се као да је ваздан косио. За тим викну на слугу да му спреми кола и оде скоро без збогом и без опроштаја. Сам је узео уздо у руке, а гонио је коње као да хоће да их потамани. Кочијаш који је седео до њега чу како у неки мах рече: «да и право је да ме сад исмева цело село.р * * У оно време поче у Тимотијевој оиштини да се појавл>ујо мати Божија, и то у «шокачкомв крају, ме!)у Србима католичке воре. Прво и прво се појавила мати Божпја у бунару баба Анушке. Био је то дубок ал већ исушен бунар , унраво јама, Ко би мало по дуже гледао у тај бунар, а имао би у себи веру, томе се за час појавила на дну бунара мати Божија у белој ха.Бини са златном круном на глави.