Дело

128 Д Е .1 0 лагија и то не у белој него чак у златној ха.кини, спазило је то исто и стотина других жена, ал од људи мало ко. Зашто ? „Зато”. рече баба Марија, „што се запију под оним дудом као свиње те не виде ни носа, иа од куд ће им се онда појавити пречиста дјевица)\ Тамо овамо, тек људи почсше изостајати баш они. који маре за ниће: јер ако ћемо право, ко ће ићи тамо да ннје. где су се искупили најзнаменитије бабе из свију околних селат па да га после оговарају и с оне стране гроба, чак на другоме суду? А бабе бог.уе нпсу пиле, а које су и пиле, пиле су из тиквипе које су донеле од куће, јер су пронашле, да је Антунова ракија и надимљена и скупа. Крчмар Антун је напослетку увидео, да му не може цветати крчма, ако му се око авлије и око плота буду купиле бабе целога света, те већ хтеде изјавити, да се више на ње* говом дуду не поЈављује мати Божија, и да баба Марија само зато стоји ваздан око његовог илота, да не мора код куће чешљати унуке и ранити жнвину. Но досети се другоме. Неке ноћи сасече дуд, па онако испод руке разгласи, е је то учинила власт. Тако је спасао своју част, јер не мораше изјављивати е је мати Божија оставила његову кућу, а сиасао је и крчму , која је била већ сасвмм стала. Сад би сваки на ирви мах рекао е је ово крај нојављивању матере Божије. Али на против ! Овде је тек почетак онога, што је главно. Јер две три недеље после исписаног дога!)аја било је ово : У оном селу живео чизмар. Био је син сиротог ратара ког су у село звали Сланпна, на кад је Сланина добно сина, шта је природније, но да су деца тог Сланининог сина прозвали Чварак. Но то име било је све што је Чварак паследио од св >г оца Сланине. Још ко дечак оста сироче; за тим се неко време иатио по селу, па кад му догрде бану у варош. Тамо је ио прва служио, па онда изучио нешто мало чизмарлука. После је био војник, а кад је ислужно и то, врагио се у своје село и то одмах са женом и двоје деце, па је као крпа почео да ради занат.