Дело

ПРИПОВЕТКЕ Ј. ТОМИЂА

129 Животарио је прилично, а нико није могао да рече ружне о њему. Тада, на кратко после оног појавњивања матере Божије, виђали су сеоски свињари и говедари Чварка, где сваког јутра,^иодне и вечер'и лута пољем и излази , пада ничице на земљу и >лежи дуже времена непомично. Мало, мало, па се то рашчуло ро свом селу. ШтгГЧо би Чварку ? Он ћути н не говори ништа. Но родбина му ипак прокљувила истину. А истина беше у томе, да је Чварак постио и ишао у пусто, (пустињу) да се моли Богу. Многи сад тек нису знали на чему су, само је баба Марија телалила, да је Чварак у потаји убио човека , па сад каје грехове. Чварак је ностио равно 40 дана, па се после догодило друго нешто. Сваког јутра, подне и вечери чуло се из Чварковог стана силно запомагање. Кад што је јаукао тако горко као да му деру кожу. Шта је опет то ? За мало па изби истина на виднку а истина је била у томе да бију Чварка. Кога бије не зна нико, па ни он сам. Тек осећа да га бију и то баш људски, како никад никог нису тукли. Од кад је села оваког чега није било и сви су лупали главу, на шта ће то изаћи а да ће изаћи на нешто великог могао је и луд знати. Бој је трајао исто толико колико и пост дакле 40 дана. И онда изјави Чварак да га сад више неће тући јер се већ извршило над њиме оно, што Је требало да се изврши. Он је сад други човек. У његовим ]е жилама сад друга крв, у костима му је друга срч, но шта беше пре. Пост га је очистио од греха, бој је. истерао из њега ђаволе. Он је сад пророк, одређен од Господа да доближи људе к небу и блаженству, а у помоћи ће му бити мати Божија. Овај глас се просу на скоро не само по селу, него и по околини. Духови су били ранијим догађајима и онако узбуђени, те за мало, а Чварак поста као неки оснивалац нове вере. Управо то није била нова вера, јер Чварак није стварао нове догме, он се само издао за пророка, те су његове посљеднике и звали чварковцима. Чварковци су сами себе називали: спновп неба, а њихов број порастао је до близу 40. Морам на поменути, да је било трипут толико женскиња колико мушких, и да су сви били католици осим — Тимотија. Дејјо XIII 9