Дело

ПРИПОВЕТКЕ Ј. ТОМИЋА 131 без мисли. Обично је говорио: цВерујте у Бога јер је он створио не само небо и зем.ну, него и човека, па и рибу у води и тицу,у ваздуху и жабу и овцу и козу и муву и пиле и кокош," А ка^ је ван тога .набрајао, како је Бог створио и псето и курјака, и жуњу и шеву и мачку и вашку, онда се сав запурио, & изашао му и дах. ^Ш>'то му није побијало цену. Његови верни били су задовољни што их је он дао уписати у царство небесно, што им је кад кад прибавио виђење матере Божије и што за све то није ништа тражио. Несебичност је вазда импоновала и вазда ће импоновати више но ма шта друго. Но у колико је Чварак био сплетен у говору у толико је више била на језику Макрена. Кад она после молитве стане говорити. па не само да зна шта је све Бог створио, него зна и то шта није добро створио, или чак ни требао никако ни створити. Ако је Чварак био пророк , душа покрета , прија Макра је била, може се смело рећи, језик чварковца. Нарочитосује женске поштовале, те су и спровеле (њихова је била већина) да се Макрена прогласи за свету. Чварак се испрва опирао, ал није могао да их наговори, те је попустио. А и што неби он напослетку обесио мало шаренила о онај бубањ, који добује његсву славу ? ! И тако је било, да је Чварак управо на нову годину прогласио удову Макру за евету Макрену. Не само село, него сва околина, може се рећи седам села пратила су живо овај нов покрет. Међу чварковцима било је неколико Фанатичних занешених људи, они су имали нечег некористољубивог у себи, и то је улевало неко поштовање црема њима. Но кад се просу глас да су чварковци прогласили Макрену, удову Андријину за свету, изгубили су неизмерно много у очима оних, који су њима већ помало нагињалп. .Јер Макрена није била нигде добро уписана. Не беше скоро никог, ког није оговорила и о ког се њен језик није очешо, а напослетку су је знали и као одвише себичну. Чварковци брзо увидеше е су погрешили, ал не могоше натраг. Но из њихове неприлике извукла нх је сама света Макрена. Њено бистро око запазило је где јој лежи спас. Ако 9*