Дело

132 Д Е Л 0 остане сама света међу чварковцима, постаће смешна , но ако се умеша међу бол>е и угодније скочиће и њојзи цена, И она дакле предложи, да се и Тимотије Пајин прогласи за свеца... Ми знамо добро Тимотију. За њега нико није могао рећи ружне речи, тај никог није преварио, нит икоме учинио зла. Све што му се до сад могло замерити, било је то да је лудо добар и уирав неки светац. — чварковци су инстиктивно осетили да је у предлогу свете Макрене по њих као иеки спас па ма како да се Тимотије онирао, они првом приликом нрогласише и њега за светог. Тимотије је био најревноснијп Чварковац Он је по својој мирној, више блесастој природи бегао од свега што је сјајно, па и од гдркве. Међу чварковцима био је задовољан , јер се онде истерао из круга светских ствари и посветио се нечем непознатом, нечем тајанственом, што му је годило. Но и иначе је у оно доба Тимотије запао у очајање, те је тражио утехе. Он је по вољи свог таста живео са женом оде.пено од својих родитеља, те се био сав посветио раду, а жена му се посветила била чуду и покору. Но не само да јој он то не пребациваше , но кад му се нехотице напунише очи сузама, изашао је напоље да она то не види. Он је трпео и трпео, ал је осећао да тако неће моћи дуго издржати, те је се тим чвршће везао за чварковце, јер се надаше да ће онда наћи утехе и спаса. Па и налазио је утехе, јер је он у Чварковој соби видео већ више иута матер Божију где стоји с крином у руци и осмешкује се на њега. Свет је све оне називао варалицама, лажовима и безобразницима, који су тврдили, да им се појављује мати Божија Али свет није имао нраво. Оно, чега се врло јако бојимо, и оно што врло јако желимо, хоће врло чесго да нам се покаже у машти. Велпки страх и велика жудња доводе нас у неку раздраженост, занос, и наша чула иду онда као онај сат без регулатора. Страшљивица чује гласове којих нема, види све неке сенке а често и читаве личности — у празној соби. Ко очекује л;удно своју драгану,