Дело

ПРИПОВЕТКЕ Ј. ТОМИЋА 133 т?УЈе ј6 и види је где се помаља иза сокака и по десет пути, пре но што у истини дође. Кад ово буде у друштву, онда је занос помножен, и онда се може још више видети. Два три страшљивца у гомили увек су ст_рашљивији, но да је сваки од њих сам. Јер то прелази са једнрг ра другог и помножава се као што прелази и помножава се зевање, гхлач, смеј, одушевљење. Узмимо друштво које скроз и дубоко верује у ту глупост, да се може појавити мати Божија. То друштво жели, па се чак и моли да се појави пречиста дјевица. Та молба то одушевлење, тај занос расте из часа у час и прелази са једног на другог. И зар се при таком стању не може разумети, ако бар они најзанешенији напослетку и «видев матер Божију, виде је као што онај страшљивац види сенку, или чује шум који не постоји ? Но да пређемо на приповетку. Кад оде Тимотије у кућу новог пророка, гракну на њега сва српска половина села. Гракнуше на њега и оне бабе, које су пре тог ишле да на дну рупе и врху дуда гледају матер Божију. Па кад гракнуше сви онда је гракнула и лепа Вата, те је почела смелије да гледа у свет. «Ето га какав је”, говорила је по ваздан и то не да хули њега, него више с тога да брани себе. И она постајаше све гора. Па је било и тога, кад се Тимотије враћаше од Чварка, да наилазаше на затворену собу, и он је онда спавао у штали. А кад га прогласише за свеца, те пуче и тај глас по селу десило се двоје. Чича Паја истукао жену док је гласа у њој чуо, па је онда натоварио на кола и однео је њеној браћи. Он не може да живи с њом — вели — јер је она родила Тимотија, а Тимотије није његов син, не може бити његов син. Нек решава ако хоће и суд, па и суд мора решити дајетако. Помислите молим вас, он Паја Марјанов, већ је близу 60 година, па и сад хоће кад кад и да опсује и да се опије и да се побије и да осване и већ зна се шта још, на он да изроди свеца? Јел то чуо жив човек? Свеце су изродили пустињаци, који су јели скакавце и пили са листа росу као лептирови, а где би он, Паја Марјанов изродио свеца кад може да поједе пола јагњета