Дело

ПРИПОВЕТКЕ Ј. ТОМИЋ.А 135 чно на сред собе и смешио се. И нехотице су били сви погледи уцрти на свету Макрену. А» она отвори уста и стаде говорити, а говорила је лепо и еа пуно заноса; говорила о љубави према ближњему. «Нами не трвЈба”, рече она „зверска љубавм, она због које се жене и удаЈу^Јта после терају једно друго од куће и убијају се. Ту зверску љубав нмају чак и муве. Но ми се љубимо љуоавл>у ближњега. Ја отварам дом свој брату и свецу, нами и приличи да будемо заједно, а наша заједница биће чиста и света”. Ова некористоњубивост свете Макрене ганула је дубоко све присутне, те онако усхићени реше да ту одмах на месту одрже ксвете сватовек њихових двају светаца. (Тај предлог је изашао од свете Макрене, онако издалека.) Чудни су то сватови. Чварак је благословио ту невину, голубију везу, направио је круг око младенаца па онда показао прстом на небо, а то је значило, да то све и Бог упише тамо где треба. па је напослетку била ко нека мала част (прва част међу чварковцима) а трошкове је сносила света Макрена. После поноћи она узе светог Тимотију за руку и одведе га у своју кућу. А он, ма да му то дође тешко и претешко, опет се није опирао, као што се није опирао ни оној другој жени, која га је истерала из куће Сад су се развијали догађаји удвојеном брзином. Чварково пророштво трајало је ван поста и итучења” равно 6 недеља. На крају шесте недел>е су били они свети сватови, а три дана доцније су однели Чварка у луду кућу. Неки веле да се његово здравље нагло погоршало, јер је уобразио себи да је пророк Исаија па га сад вија онај медвед. кога је он (Исаија) негда послао да уплаши децу. Непобитна је истина, да је Чварак трчао улицом и викао : «не дајте ме ! Недајте вашег про* рока ! Недајте светог Исаију да га поједе медвед!” Но чварковци су тврдили, да је ове то попово масло Поплаши се. веле попа, да Чварак не одведе цело село, шта цело село, целу Бачку, цео свет у нов закон. па је дао одвести Чварка у лудницу. Но ма шта да су говорили чварксвци, оно је био за њих смртни удар и они се распадоше. Исмевала су их и деца, што су могли да поведу за лудом и да га признају за свог пророка.