Дело

136 Д Е Л 0 Но највећма су исмевали сви свету Макрену, која је у први мах онолико много полагала на своје светител>ство. Тимотију су напротив жалили, јер јо наскоро изашла истина на видоло, а нарочито то, да га је света Макрена мал те не сваки дан — тукла. На кратко по том нађоше Тимотију обешеног о дуд. но га је света Макрена још за времона одсекла. Но зашто ]е она тукла тог несретника и зашто је он покушао да се обеси ? То није било тешко погодити, ал нашто нагађати, кад је неколико дана доцније свети Тимотије отворено признао судији какво је зло било између њега и свете Макрене. Јер, вемојтесе томе чудити, неког дана у зору пуче глас селом. да је Тимотије убио свету Макрену и тај глас беше истинит. Чича Паја је на први глас отишао да види шта је, и довео је свог сина кући. Сиромах чича Паја, би му и без тога доста, јер од кад чу, да она жена бије Тимотију, сав се променуо. Кнез је послао у треће село по жандаре, и док су жандари дошли скупио се свет гомилама код чича Паје. Ту су били родови, нознаници, пријатежи па и непријатељи. Сви су жалили Тимотију, који је мирно седео у неком углу. Међутим је женска родбина чича Паје иекла месо, пржила лукумиће и вукла из подрума вино. То је била као нека даћа живоме човеку. «Пиј Тимотије, пиј, и не тужи ; ко зна хоћемо ли се још кад год видеги ! Сад је и тако све једно !* И било је све једно Овдо нека тетка нлаче, запева, онде се неки браца опио, те ударио у многа љета. Улицом, тамо нрема друму, замагли, прашина, јуро кола нема сумње, долазе жандари. Тада се отворише нечујно врата. На ирагу собе стајала је жена, бледа, илачна носрћућа. То беше домаћица За тим со покугш и приступи домаћину. «Пајо». каже, ^убнј ме, не марим, ал сам морала доћи да видим и пољубим Тимотија.” Чича Паја се заљуља, на онда покрете руку ирема домаћнци. Многоме задрхта крв у жилама ал но, он не нодиже руку ла је удари, но да је ирихвати. И сузним очима завапи : „Тешко си га нами ! Виде ли шта