Дело

НАУЧНА ХРОНИКА ТРИФА ) (Т1ВЕК С1ВАК1ХЈМ РЕК8) ко 1е ■ где^ нашао триФе Прошле 1896. године, када. оно Аустро-Угарска бсше забраннла увожење свиња из Србије у своју земљу, иснреде се читаво .свињско нитање“, којим се и дипломадија занимаше. Док су дипломате на тенане то питање расправљали, трговди и екопоми су тражили п нашли друга тржншта , па која су свнње из Србије одгонили, ночели су дебеле свиње клати у земљи п заклане извозити и т. д. Да би се штете и губитци, учнњени том забраном, нашем свету умањили н бар у колико надокнадили, у министарству прнвреде стало се премншљати н о тражењу триФа ло Србији. Чијом се иницијатнвом на ту мнсао дошло, непознато нам је, али сазнали смо да се тада ио министарству привреде говорило: ако се триФе пађу у Србији, нашнм привредницима неће бити од требе да гаје свиње за извоз. Можда се и веровало: да ће већог прихода наш земљар имати од скупљања и продавања триФа — ако се оне нађу — неголнод гајења свиња, које их може бити махом и поједу. С таким се мнслима приступало тражењу трифа. Али, ко да путује н испитује: да ли и где ио Србији расту триФС ? И ако наше министарство народне привреде има по свима гранама стручно спремне људе, тај посао ипак би повсрее једноме човеку, страпцу наше пародне привреде ! Одмах му се издадоше ирепоруке на све наше власти, да га ове у истраживању триФа потпомогну. Уз то му се одреди н плата — у 250 дннара месечно. Ко је тај што му би поверен тако спсцијалан посао, тражење триФа по Србији, и какве је оп сиремс бно за тај рад, остављамо на страну. Али ие можемо, а да овде не забслежимо; да је мпнистарство иривреде овом прнлнком обишло нашу Велику Школу. Оно је гражењем триФа, ношло * ТпВег глВагЈпт 1*ег.ч. као и остале прсте тога рода гл.ипа Французи зову 1а 1гпИ'ег Немци по +ранцускои зову их Ле ТгиГГе! те и ја ио Француском пишем: трифа, трнфе.