Дело

НАУЧНА ХРОНИКА 141 дрне н нешго лнче на шагрин, а нзнутра су, кад се расеку, марморнране. расту нод земљом 10—25 см. дубљнне на кореновим жилама разнога дрвећа. Најбрље се трифе налазе у земљи испод растова и осталих купулиФвра, у има их и испод леске, граба, бора и тополе. Но Ти1азпе-у трпФе рав1Ч и испод кестена, јове, врба, платана, ораха, смокве, шимшира, глога. мукпње оскоруше, руже, клена, липе, багрема, трна и јеле. По Шатену има 40. разних врста биљака, око којих се развијају разпе врсте н одлике.^грвФа, којих је преко 20 на број. ТрпФе се налазе свуда, или налазе се на тако разноврсним местима, да се може рећи: да их има свуда. II но оном ни за шта неупотребљивом земљишту, које је камењем као каквом калдрмом иокривено, као и по дубовој шуми, у пустари као и у шареној ливадп, може успеватн ова гљива, само ако тамо дрвећа има. Особито воли места која су према југу н западу, и најнре и пајвнше их има утрошном н орном земљишту, кроз које се жиле од корена дрвећа на све стране провлаче. Најпогоднији им је кречнп и силикатни герен. У Франдуској су на некому најмиришљпвије, а најбоље на кретацеЈском, за тпм терцијарном па на кватерном дилувијуму н рентном алувијуму. Бг. С. 4е Геггу саоиштава да се триФе развијају око растова од њиховс б—10-те годпне, а нестаје их кад растови нређу 25—30 година. Највише нх има онда када је дрвеће у двадесет до двадесет петој годпни. Шатен опет вели да их има до неодређеног броја година , дакле, докле год дрвећа траје. Пошто их и око старих растова има, мпсли се, да после тридесетих година наступа одмор неодређена времена, па кад он нређе после се триФе и оиет појаве. У вертикалном правцу трнФе се пењу докле и дрвеће на чијим се жнлама развијају. Велика студен, особито јаки мразеви, који земљу дубље замрзну, могу ове гљиве не само у растењу помести, већ п уништнти. У северним крајевпма Европе, слабо успевају, у умереннм зонама нма пх на впше места, као у : северној и .јужној Немачкој, Чешкој, } гарској,. Швајцарској. Најбоље расту на југу, као у: јужној Француској, северној Пталији, Сардннпји и Шпанијп. На разним местима су п разне врсгеШто су места јужнпја то су и врсте боље, укусннје п мпришљавије. Где треба тражпти трифе? Дуб ^Оцегсиз) је ое.твга, земља гола и оез граве је показивач, а природа саме -земље важан упут, где нх можемо наћи. Ооичан раст је впсок, прав, снажан и разгранат, гране му се правилно шпрс око осовине стабла до у сами врх. А раст са трифама имакржљав облнк којп никад не мења. Још из далека може се опазити да дрво пма неку сметњу у растењу. Врх му не иде право, нити му се стаоло издиже величанствено у вис, већ се накрнвно и сав пзерио. Сва м\ сг снага утрошила на кржљаве и сувоњаве гране, измешане са сувар цима, те му цела круна више личи на дпвљаку него ли на раст. Под њим је земља рекао би врло мршава и посна, јер се једва овде онде видп по гдекоја травка. Овако лишајевита земља врло је карактерпсгична, јер где триФе расту, трава не ниче, а где трава расте, тамо се