Дело

144 Д Е .1 0 је нањушп, тамо одмах копа или удара ногом, како је где обучен. Више се истиче други начин обуке. Јер кад би нас сваку триа-у копао нокти бн му се брзо искрзали II чобански пас може, али летњс, триФе дапропађе. За мекше земљиште употребљава се пас, а за тврђс свињче. У Француској се више служе свнњчетом. а у Италији и Немачкој псима. У Немачку су доведени ирви, тражењу триФа, обученм пси из Италије почетком 18. века. У Африци нодземне гљиве траже помоћу нарочита штапа, којим ударају по земљи у којој мисле да их има. Ако земља издаје глас потмуле шупљине, онда тамо копају и налазе гљиве. * II ако је мода ћудљиви суверен, који свим светом влада, тгрема триФи то није. Јер ова подземна гљива, а најбоља печурка, ненрестано се одржава на цени и уважењу. ТриФа је добра Х1>ана , а због азотнихсупстанца које садржава, иоред тога има и особит а пријатан мирис. Али она своје место, које .је увек прво, одржава вшпе ваљда тиме, шго је само неке, и то више, класе људскога друштва употребљавај у, а носле, она и нн.је свакодневно јело. У 16. веку почела се триФа у велико унотребљавати прво у Француској. Употреба је све више расла те се и трговина с триФама јаче разви од 1770. године. У Француској има више тржишта, на која се доносе триФе као свежа и .још танким слојем земље покривена роба. Купци обраћају особиту пажњу на врсту, облик и заиремину гљпва, те их према томе и разном цепом купују. Цена једнога килограма, а кроз разне године, кретала се између 11 и 60 днн. Средња цена једног килограма триФа прелази дакле 30 динара. — На тржпшту у Карпантру (округ Воклис), у Француској, прода се преко зпме пн 55.350 дпнара триФа. У Иариз се допосе триФе из Пернгорда, и то у новембру, декембру н јануару. Одатле се опе после као иајбоље, односе у Тулус и Штрасбург, као п у Хамбург, Келн н друга места, 1де се уиотребљавају за ирављене паштета од гушчије јетре. Доста се триФа консервише за извоз. Консервишу их разлнчито. Највише их сачувљавају у цриим стакленим судовима, у којима се и до нас, у Веоград, допосе. Као многе остале биљке, гако се п триФе могу гајпти. У Франуској Пталијп, и некпм крајевима Немачке ништа сс тако добро не плаћакао гајење триФа. * >' Грбији је нађена помоћу Министарства народне иривреде, на поменутом месту — на брду Ковиљачи, у Гачеву Долу, — најбоља врста трИФе (Тићег те1апо8рогат УШа«1.) Да ли п где још по нашпм крајевпма.