Дело

НАУЧНА ХРОПИКА 143 Од старих народа зна се за Грке н Римљане да су познавалн и ценили подземпе гљиве. ТеоФраст, Дноскорид и Нлиније писаху о триФП. Марцнјал у својнм Епиграмнма а Јувенал у Сатнрама , о њој су говорнли. Тн народн употребљаваху ову гљпву у свежем стању п зачињаваху њоме јела, темда овнма повећцју укус. Можда су је стругали на ренде Истругана, а заџињена уљем и сољу, једа се кувана или пресна као п данас још. УпОтребљавала се искалана и осушепа, исто као што се н даиас летњ&уурд^ консервише. Грци н Римљанн уведоше дакле трнФе у кујну, а због њихова особита укуса. ТриФа је данас на западу есенција гурмапима, она је бисер чађаве кујне, каћнперка гозби, јер свако јело пшчезава испред њене појаве ! ТриФе скупљају по свој Француској, мало у Италији, још мање у северној Шпанији и Немачкој. У Француској их нарочито гаје н извозе: у Енглеску, Америку, Русију, Немачку и у колонпје. Свуда тамо великп ручкови нису без триФа. Фрапцуска набере за до 15 милиона триФа а н.звезе иреко 5 мплпона, остало се консервише илн свеже поједе. Од ових гљнва се готове разноврсна јела, којима оне дају особити мнрпс п укус. За тим се од њих справљају разне консерве, које после служе као деликатеса особите врсте. Народи. који је тако раду једу, служе се разним срествнма при тражењу триФа. Оне се могу паћи помоћу пспрепуцале земље, коју су оне као малн кртичњак уздпгле у почетку јесени и тада се та места еамо обележе. Једнн их траже витком палицом. чнјп доњи крај забадају у земљу, где внде да се она распукла. II, кад под земљом напипају тврду гуку, онда земљу откопају и ваде грнФе. Овим се начнном служе тамо где су већ запаженн знаци да има триФа. У траг овим гљнвама може се ући и помоћу мува и инсеката. Ин секти се старају п за будућност свога порода, те лете и остављају сво.ја јаја тамо где ће ларве наћи себи хране. Неки пнсекти (особпто Аш§о1;ота стпатотеа) спуштају своја јаја тамо где има триФа, укојима ће се онеи развнти. Треба стрпељивог и дугог посматрања, па да се на овај начин нађу ови подземнн плодови. Места се обележе, па се доцније гљнве копају. У Русији, око Москве, употребљавалп су медведе за тражење триФа. Свнња по инстикту рије и преврће земљу, по којој тражи себи храну, те ју је човек обучпо, да му под земљом налази триФе, које она и по мнрису може да позна. Свиња је највише употребљена за налажење триФа. А томе се она од малена обучава и на пог.одац се навикава. Обично је да се са свињом траже трпФе пзјутра и пред вече. Време око подне употреби се на одмор. Крмача је подеснија за овај посао, него лн брав. Обучена свнња вредн 150—300 па и 350 динара. II пас се обучава и обучен употребљава за тражење овпх гљива. II ту је он, као и свуда, пзредан помоћник човеку. Њега, као и свнњче, триФО-истраживач држи на поводцу. Пас по мирису осети трифу, и где