Дело

ПОЗОРИШНИ ПРЕГЛ.ЕД 149 крчми, у другој собн прездравља Карло Дарбел, којн је као лекар предап своме послу, пао под немилосном косом болештине, која га је дуго везала за ностељу Како љуби Хортензију, а не зна шта се догодило, он је баш аада изнемоглом, болном руком написао неколико речи. Кад је ХортензДја напшла на писмо, љој упућено, она даде гласовита израза своме узбуђењу и одмах после тога, Хортензија н Карло падају једно другом у ндручја. II ако је на пољу бесннла бура и муње депале страшно небо. -^буђена и пренеражена Хортензија нагони мужа да одмах отпутују на имање. Душа је изгубила свога мира и срећа је напустила лепу и племениту жену. Ђорђе Морис вндећи коб своју, проводн самачкп мучне и тешке дане. А да би бпо још већи расцеп између топле љубави мужевљеве и самоодрпдања и пожртвовања женина, на имању се палазе још и рођак Морисов Косад п његова жена. Кад су овн грамжљивци увндели како им се узпма власт из руку и како нема дзгледа да ће њдхово дете наследити Мориса, они почињу чинити пакости нротив Хортензије. То је лако, и Ђорђе је већ сав слеп од љубоморе. Савладан овом муком. он преписује све имаље рођаку. А Косад опет узима у помоћ отров, да се што пре ослободп Мориса. У тешким мукама, што су ослабиле и нзнуриле кршно тело Ђорђево, нрплази са необичним напором. са личннм пожртвовањем н са брижном женском милоштом Хортензнја, све у бризи за својим болесним мужем. Лекар Серван доводи и другог чувеног лекара, који познаде отров у напитку. Сумња паде на Хортензију, као што је то Косад и удесио. Случајно је новн лекар био Дарбел и ето опет новог трагичног и романтичног градива. А да би бпло још романтичније и заплетеније, Морис је бдо онај добротвор што је као непознат слао новце Дарбелу, јер му се на тај начин одуживао због нехотичног убиства оца његовог. То је двојак пораз за Мориса и он у том случају видн казну Божју. Но да не би отишао на онај за њега свакојако бољи свет, са клетвом на своју неверну и бездушну жену, он угледа у огледалу како Косад меће отров у напитак. Косада је закона нравда постигла, а Морис умире да завршн ову страшну драму. Госпођа од Ссн-Троиеа пуна је и препуна романтнчности, оне широке и безобзирне романтичности, која изводи радњу у бизарним и смелим стнцајима и заоштрава напорним и страховитим сударима која сцене појачава или јако херојским осећајнма плп ниским, са свим ниским страстима. Она је мати и оним карактерима из неког веома чудног света. Наравна ствар, да према томе и сама драма не излази као правилна резултанта здравог опажаја и верннјег снцмања стварног друштва. Само одабранн и проучени моментп из друштва и догађаја, у уметничкој конструкцији. са духовнтим. песничким колоритом н једром дикцијом могу послужити као правилна и добра драмска дела. Госиођа од Сен-Троиеа спада у јаче еФектнвне драме, где је све срачунато ш надражајно дејство. Она је хтела да бнчем Бож.јим казнц