Дело

152 Д Е Л 0 Француског нлсмства из доба Лу.ја XV. Конверзација жива, течна и углађсна. Живот вншег стпла и всштачког сјаја. Свега потребног ничег далеко епизодног. Сиже има нешто слободнији реље.Ф, али је прави одсјај радне срединс. Не зиамо како то годи нашо.ј оријенталној срамежљивости, алн ја нс мпслим ништа рђаво кад додам, да јс чуло слуха било забављено, да је пажња била јако заоштрсна и да сс опазила силна иптимност према позорпици. Позоришге је било нуно отменог света, и ма да се свашта иоговара о васпитаности укуса и иравилном разумевању драмске вредности, ја нисам склон да у рђаво всрујем. Од господс представљача, мсђу којима има добрих, јако се одликовао г. Гавриловип, који јс леио, слободно и лако приказао војводу од Ришелнја. Он га је протумачио исто онако раскалашног, дрског, неваљалог, и опет нлсменитог п ритерског, као што је у карактеру. што нам јс Дима пзнео. Госпођица Нигринова (Госнођица од Вел-Ила) као да је унела подоста плачног и нервозног елемента у очајну дикцију, у злу коб што .је толико мучнла живот ове песрећне девојке. Превод је чист и он је од г. Д. Л. ЂокиКа. јЗор.