Дело

КРИТНКА II БИБЛИОГРАФИЈА Петар Други Петровпћ-Његош као владалац написао Др. Л. ТомановиК. Цетиње 1896. Цијена 1 Фиорин. 8°, стр. XII + 222 и додатак један на стр. 223. Нишућн ову књпгу, Томаповић јо, како сам ве.ш у предговору. хтео да испуни же.Ђу што је пок. Д. Мидаковић пзразп на завршетку своје нсторнје Црне Горе, т. ј. ,да ће којп Србин оппсати дједовање, којпјем је Петар II као господар заслужпо славно име*, те тиме да настави дело његово. Тој се пак же.ви осећао Т. дорастао да одговори нарочито после дела двојпце Руса. II. А. Лаврова (Петарњ II Петровпчг НћгошЂ Владнка ЧерногорскН! и его лптературнаи дћатедчноств. Москва 1887.) п п. А. Ровинског (ПетарЂ II (Раде) ПетровичЂ владика черногорскгп. Иетроград 1889.). Књигу је своју наппсао на основу тог материјала, у којп, поред другпх књига. највећпм делом долазп и радња В М. Г. МедаковиАа (П. П. Нћгош послКднвн владагоћи владпка црногорски), н на основу аката цетињске дворске архиве, до сад необјављених, које је Т. еам нсппсао н за разлику од већ употребљених обележио са (Д. А.). Како нам је случајно при руцн дело Лавровљево. моглп смо поређењем истога с Томановпћевим вндети у колико се слажу, кад нам то није хтео увек да рече сам ппсац. На основу тог поређења можемо рећи. да је Т-у а нарочито у предњој полн дела његова, за основу служпла радња Лавровљева. која, онаква каква је, и није права историја, него, запста, само хронолошкп сређен материјал, званична писма п др. акта. Алп је погрешка у начину како их је Т. употребио. Он их је, на нме, скоро све унео онако н онолнко како су у Лаврова, у целини, са свим оним споредностима н понављањем. То је нсто чинио и још с некпм већ штампанпм у „Гласнику“ С’. У. Д. 63. и у књизн Медаковићевој. За Лаврова је и имало смисла да их пзноси у целини , јер их до њега ннко није објавио. али то исто. о истпм актима, Т., после Лаврова, није морао чиннти. (За она акта. што нх Т. првом у целини објавп, припада му свака хвала) Да нас пе би ко криво разумео, додаћемо још ово, Тебнсмо замерке чинили и у том елуча.ју.