Дело

154 Д Е .1 0 да јеТ. ма чим показао е јеонаакта, што нх има. у Лапрова, и сам преписао с орнгинала, нз дворске архнве, а не из радље Лаврова. Место свега тога могао је све то лепо нспрнчатп својнм речнма, по ономе што има у актнма, па му, заиста, ма н не рекао извора прччању свому, пе бисмо тако замерали. Нотребу таког нзлагаља изгледа да је осетио и Т., алн, опако како је у њега, нема смисла — јер је сувишно. Или се требало ограннчнти само на тако излагање, и то би било понајбоље, нли, кад се већ хоће да нзнесу сва акта у целини, осгати само на том — а не мучити чптаоце још н својим понављањем. (Тога има иу Лаврова, а није му била невоља. кад се већ иотрудио те свако ериско писмо превео у ноти и на руски). Да поменемо још неке ситнице. Том-у понегде, мимо обећање да ће што узме из других књига ставптн нод наводнице , што је заиста н чинно, остане по нешто из Лаврова и без тога. Тако на пр. оно прпчање о хватању и суђењу губернатора Радоњића (стр. 10.) преводје Гачићевнх речн из писма његова Татишчеву (Лавр. стр. 26.), па ређање имена господе руске, с којом се владика упознао у Петрограду, и даље неке напомене о њнма (стр., 43., у Лавр. 51.), па и они стихови из Грлнце за год. 1837. стр. 134. (стр. 50., у Лавр. 53.), па набрајање писаца и дела њихових што су владици послата надариз Руснје [(стр. 51., уЛавр. 58., ту је још остало и Мејнерс (руски Меинерс)]; ту бп могло доћијош и оно шго се прнча на оспову једног акта нз Гласн. 63., стр. 127. (стр. 34., у Лавр. 44. од кога и дознасмо где је објав.вен орнгипал) н др. Толико о позајмици пз Лаврова. Остали је део кљиге, осем нових Т-ем првом објављених аката под |Д. А.) нспуњен, цитатима, врло дугим цитатима из Говипског и Медаковића, где се такође нађе по нешто необележено, као н.пр.: о нападима Црногораца на Подгорицу 1832. годипе п о договарању са Зећанима (стр. 24., у Мед 59. и 62.), иа о праћању владике до Остре 1836. год. и шта се тамо говорило (стр. 68., М. стр. 76.) па онај кратак животопис Гагићев (стр. 38., Гов. стр. 40.) н др. У већнпи случајева, где треба говорити о нечему што се банг пе каже отворено у ириведеним актима, него се, шгоно веле, чита и.змеђу редова, или о чему треба иовише размпшљати. где треба што одбранити пли иобнти, ту Т. иушта да то учини Говински: а где треба о коме боју детаљније говорити — ту је опет Медаковић. У оиште Т. во.111 цитате, и то врло дуге цнтате, међу којима је најдужи, 17* стране велике 8", из Л>. Ненадовића свакоме врло добро познатих Писама из ИталиЈе св. 2- Ту јс бар било доета само уиутити читаоце на њ. С те љубави нишчеве за цитовањем нађе се, као н. пр. на стр. 91. и 92., о првом сукобу Цриогораца п аустријске војске на Петровој Гори прво опширан опис од Медаковића па за њнм, ништа краћи, и од Коваљевског, а лено се по та два описа могао саставитп трећи — иа би се тако избегло још п понављање. С тог истог узрока опет тако: па стр. 119. пушта Медаковића да нам он прича о сукобу Црногораца са Бећирпашом Бушатлнјом 6. јунија 1839. год., но пародном предању н прете-