Дело

155 КРНТИКА П БИБЛ.ИОГРАФЦЈА рујућн у броју изгинујих с турске стране. Тому није било разлога, јер му је при руцн било писмо пладичино Татишчеву од 12. нстог месеца (Лавр. 125.), дакле ирви и најпоуаданији извор о том догађају, а, осем тога, ц сам јога.спомиње у ноти на стр. 120. да има неко владнчино .пријате^ско* пнсмо где'се о том сукобу прича, нз кога је писма у нстој ноти изнео главну ствар. Поменуто пнсмо Татигачеву, а вероватно н оно друго .пријатељско*, не само да тачније него н потпуније преставља саму се ту још видн да је и пре 6. било два, ако и незнатнија сукоба, 1. и 4, нстог месеца. Овако је само „одуљио лакрдију*, морајући нисмом владичиннм побијати штошта. у прнчању Медаковнћеву, без кога је заиста могло бити. Кад пам, по свом обичају, већ није хтео по тим првим изворима сам да исприча ствар, могао је, у овом случају најоправданије , изнети готово у целини које од та два владнчина пнсма. Таково се писмо могло навестп у целини, а не на пр.: оно на стр. 90. (из Глас. 03. стр. 133.), где је, поред главне ствари, о сукобима Црпогораца п аусгријске војске, остао и онај, за номенуте догађаје непотребан став о баруту што га Турцп иревезоше; или оно на стр. 95. (из Гласн. 63. стр. 134.), са непотребним за тај мах уметком о Али-паши: или и оно владнчино Пуцићу на стр. 183. где има и о иесмама Пуцићевим и о пренумерантима, и др. — На место ових и већ поменутнх споредности могао нам је Т. рећи што више н. нр.: о томе зашто пије употребио нлн бар иеправио причање Драговићево о бојевима на Грахову (§1аг. XX.), јер се у неколико разликује од његова (стр. 66.): могао нам је, без икакве веће муке, тачније одредити време понеком догађају, као н. пр.: доласку Али-нашину на Грахово 1836. год., првом иоласку владпчнну у Руснју, иогибији Смаил-аге Ченгијћа, нападу Осман-пашпну на Врањину и Лесендру, и др.: или прнпазити, кад већ хоће да казује датум, па не рећи да је један одговор из Петрограда на писмо владичино у год. 1834. од 14. новембра, кад се нз Гл. 63., стр. 129, види, дагајетога дана Гагић спровео владици из Дубровника; иа онда могао, нам је рећи зашго узима (стр. 63.) да је оно 12 Црногораца унало у Жабљак ноћу између 9. и 10. марта 1835. године, по Медаковаћу н, можда, по натписима на два ту задобивена топа. за које патписе не рече да ли су одмах по освојењу тоиова урезани или доцпије, а не обазре се на оно што сам владика, јављајућн о томе Гагићу (Лавр. 75.), вели, да је то било ноћу између 11.—12. марта; тако нсто, могао нам је објаснигп откуда то, да се писмо Алипашино од 24. јулија 1841. год., како га је на 108. страни саопштио нз (Д. А.), тако осетно разликује од преписа тог истог писма у Гл. 63. страна 170., где има по нешто што нема у његову препису, и обратно — те не знамо. ко је нетачно преписпвао, Т. нли Драговић; па затим н то , шго на нстој (108.) стр. вели да је Али-паша послао владици онај трактат, што га овај са Селим-бегом, пуномоћником Алипашиним, веза 1841. годнне у Дубровннку, у осакаћеном облику и само на турском језику „држећи да га нећенмати ковладици прочитати*. кад, међутпм, Драговић (Гл. 63. стр. 148.). саопштавајући тај трактат, вели, да је Али-иаша иослао владицн са сво-