Дело

156 д е л о јим иотинсом примерак истог са текстом и сраски.ч и турским, а невелн нпшта да се последњи текст ншта разликује од оног штампаног, у коме се признаје ранијн трактат од 1888. год. у свој целости својој, — дакле, није осакаћее; н др. Још две три напомене. На стр. 5.-7. у нричању о смрти вл. Петра I. 1830. год. и о иостављању за ,пладатеља“ вл. Петра II (тада још Рада) гланни ј(' основ Т-у што ансолутно верује у истинитост п исиравност тестамента вл Петра I а не верује прпчању Медаковићеву, којс, у главно.ј ствари, стоји готово у супротности с његовнм. Међутим , као дан смртн в.1. Иетра I узима 17. октоба]) (,у очп Лучина-дневи“), као што је у Медаковнћа (страна 42), а не сам Лучин-дан (18 октобар), као што је назначено на тестаменту (Годншњица Чупићева VII, страна 373.). Не може се рећи да је то штамиарска омашка нли даје, можда, н сам Милутнновић, иисац тестамента, случајно погрешио у датуму , јер нстп и па носледњој страни своје Историје И,ј)не Горе (пгтамп. у Београду 1835. г.) рече у напомени, да је II. I умро ,на самш ЛучиндањИ, а, затим, Лучиндан је крсно име Симино, те је. вероватно, бар за њ могао знати кад нада. Осем тога Т. велн да је тестаменат прочитан пред свим окун.венпм народом 18.. а 16. да је већ острошки архпмандрпт Јосиф закалуђерио Гада п т. д. (но Медак. стр. 50.), док међутим на акту, којнм главари црногорски иотврђују Гада за „владатеља* (Лавр. стр. 204.), а за који акт .је н Т. знао јер га сиомпње (стр. 7.), стоји, да је тестаменат чита п 20., кад је укопан в 1. II. I. па још п то: да су тад главари тек решили замолити острошког архпмандрита ЈосиФа, да Рада „иостави свештенођаконом* — дакле је, најраније, тај дан н могао битп ностављен. Тако нсто Т. вели да је 1!». окт. архимандрит Јосиф наденуо Раду име Петар (по Медак. стр. 50.). Међутнм Гагић зове вл. II. П-ог Радом све до 24. Фсбруара 1831. год„ кога дана пише Азпјатском Департману (Л. 27.) како му је Раде Петровнћ јавпо, да га .је тих дана пећскн архиепискон Ананије (ио том иисму п Том. у гоме исправља Брчевића) иостригао за јеромонаха и ироизлео за архпмандрнта „ст> псфеименованЈемв вт> Петра“, те га и Гагић још у пстом писму, у реченнци за овом, зове Нетром. (А да није све то слмо за љубав оиог Медаковнћева — стр. 182.— н његова рачуиа — стр. 213., по коме бп требало да .је II. II владао Црном Гором, мал пе н на часове тачно. 21 годину ?) Сумњу, под којом стоје догађаји из тих дана црногорске историје. Т. не само да није огклонио — негм још и иојачао. — На стр. 15. Том седомиш.т.а каква јо могла бпти кривица Милутиновићева, иа вели да је свакако била „врло лагане нрироде“, кад је чак Гагић мо])ао опомињати ц])Ногорске главаре „да Симу заиријете датоне чнни* — а овамо сам наводи неке реченице из Гагићева писма од 18. јунара 1831. год. где се лепо видп, да је та кривица у томе: штојеМилутиновнћ извадио нз архиве ,она иотвержденија на]>ода н главара“ а, вероватно, н тестаменат вл. II. I. Њих сада, заиста, п нсма на својим местнмл. иего за њнх знамо само ио коинјама и.з Гагићеве архиве (Л. 204.) п (за тсстаменат) по Иодунавци за год. 1845. п Годишњици Чуиићевој