Дело

КРНТИКА II БИБЛИОГРАФЦЈА 157 \'П, стр. 370. А да ди је он оставио Црну Гору са здовољом нди не, не може се изводити пз тога, што се он вазда .љубављу сјећао Црне Горс, јер ваљда> не ће Т. чекати и од Симе, да се, као што се оно кажег .због Никоде .вугн и на. Св. Никоду.“ Требадо јс некако објаснитн и то вађење аката државних из архиве (за грађу исторнјску доста су му биде и коиије)* ‘па и нагди оддазак Симин из Црпе Горе. — На стр. 17., осуђујућк Ивановића, није требадо ба]) да му умањава засдугу у унутрашњем уређеЊсЦрне Горе (у установљавању сената и гвардије) иди, кадјевећ почео, да је отишао и даље, до М. Васидија и до извештаја Пучковљева ((■помен С. К. А. XXV стр. 27.) За лажну грамату, којом се тобоже исти Пвановнћ шаље с дарске стране из Руснје, Т. кажеда се и сад падази па Цетињу (стр. 15.) на додаје да се тиме потврђује Медаковићево казивање ,да је Ивановић доушо на Цетиње с лажном царском граматомА Међутим, Медаковић нс веди баш тако, него, на стр. 54.. прича да су ту дажну грамату наиравиди вд. Петар II н Ивановпћ договорно, па су још скинуди печат с грамате Нетра Веднког н ставнди на ову измишљепу. 0 свему томе Т. се врло дако могао уверитн па утврдитн нди оборнти Медаковићево казивање. Овако ствар остаје нод сумњом. — На стр. 76. и даље Т., и посде онога што сам вд. II. II каже дару Николи у опроштајном писму да је „видећи немогућност управљати народом без помоћп, хтио све оставити и живјети ао иностранству", а ноје н Т. наводи на стр. 78., ипак велн да је све то „новинарска измишљотина" и „кдевета.“ А што је тако говорио дару Никоду го је, велн, с. тога, што је „тијем хтио да живљим бојама престави мучно стање, у ком се налази“ (?). — На страни 125., причајући о иогибији Адипашпних иосланнка на Башнној Води, Т. није успео да откдони сумњу од вд. II. II, и ако се ту нозива и на неки вишп подитички узрок (за који неће да зна кад говорп о Гагићу) па и на вдадичнну песничку душу. Ако је ту и бидо прста Адипашнна, што је врдо вероватно, није тиме мања кривнца Ц. Горе и њена вдадара. А слабо се може тиме објашњавати мпрнп споразум на Грахову (1843. г.), него се то има тумадити више ведиким уступцима владичнним Алипаши, јер јег нросто рећи, оставио Грахово Адппаши, па је и своју тврђаву на Хумцу, за новчапу накнаду, срушио. Дакле, све оно шго Ади-иаша није могао добити нн на оном побратнмском збору у Дубровнику, устуиио мујесад вд. без боја, а заиста морао је, због догађаја око Врањине и Лесендре. Т. пас пнје могао уверити да се тим преговорпма граховска ствар није нзменила и да је Ц. Гора бида у добптку, ако н само у морадном (стр. 128.). — На стр. 170. већ пзгдеда смешно кодпко Т. пребацује Гагићу несавесност и као неку мржњу ирема вд. П. II. Ако н за шта друго, бар га не може кривити шго у своме нзвештају Азијатском Департману о немнрима на црногорско-аустриској граниин 1848. год. нпје навео п два, по Т.. најглавнија узрока, т. ј. 1) лишавање Црногораца њнховпх добара у аустријској границп и 2) онај оружан напад на чобане црногорске у Добротп. него само три, спореднија: 1) што је аустр. вдаст забранпда