Дело

158 Д к л о Црногорцима да долазе на пазар у Котору, 2) сурово иоступање страже н полнцнјскнх чиновннка н 3) што су аустријанци почели градити тврЦаиу према црног. селу Мнрцу. Међутнм и вл. II. II, иишући по то.ј истој стварн аустријској властн, (Лавр. 181.), спомпње само та трн ,споредиија6 узрока, а истим редом којим н Гагић. У оиште је Гагић врло строго суђен. Ми пак мислнмо да је увек требало иматн у виду е је он само чнночник 2>уски и да је, зато што 1) иије био Гус п 2) нгго је био Србип, морао бити „већн Рус“ него на нр. Озерецковски. Он је иросто радио п морао радити по упуствима своје владе, без обзира хоће ли се тпме замеритн вл. Петру нли не, јер и ннје био постављен да се брнне о владнцн него о Црној Гори. То .је оно што цар Никола рече владици , Не мислнте даје менн стало ло вас, него до оног јуначког народа (Т. 77., Мед. 79. по причању самог вл. II. II.). II мп се ни најмање не чудимо што се вл. Петар, велики иатриота п иссппк п на ирестолу, није могао увек да сложн са Гагнћем иа п са кнезом Милошем и његовом ситппјом, али, како је време ноказало, корнснијбм п успешнијом политиком, коју владика пе може да разуме (в у Т. стр. 132.). Ма ко.шко да високо ценимо иатрпотизам , ииак бисмо желели да ј(' н Т., сас.тављајући ову своју радњу, био мање патрпота а више исторнк. Овако му дело. као научпо, пма важностн готово само са богата материјала који је у њему. С те га страие и препоручујемо читаоцу. К. Негато о ружи и ружину мирпеу , саставио Жив. Ј. ЈууишиК (Одштампано из „Српсхих Новина”). Београд. Штампано у Српској Краљев. Држав. Штампарији. 1896.— 12°, стр. 46. Цена 50 пр. дин У 1896. годиии нмамо од г. Жнв. Јуришића 2 иривредно-научна рада: О сусаму ц Нешто о ружи Пошго се сусам у Србијп не сеје, ма да би лако успевао, го тежиште ове књижице, у иривредном питању, лежи у Маћедонији, где се сусам у велнко гаји, а за Србпју Босну и Херцеговину н друге сриске земље у толико да се зна, да се са сусамовим ул.ем мсша свако јефтииије маслиново уље које сс у Србнју увози, а сем гога пз тахана, који сс добнја из сусама, прави се ћетен-халва. — Ружа плк у свима срнским земљама одлично успева, на би смо .је зато без по муке кадри билн претворигн у трговачки артикал, као што су одавно учинпли Бугари, па и некн северон пародн, цедећи из њеннх цветних I крунпчннх) лишчнца мирнсно ружнно уљк — ђулијак и ружину волу %лсу. (»боје се употреб.т.ава у козметици, за носластице, ликере, лекове и г. д Србн по градовпма из ружипа цвега кухају слатко н правс оцат, а од шипака иекмез ружи је научпа п градннарска литература огромпа, па чак искљу-