Дело

159 КРНТИКА Н БИБЛИОГРАФИЈА чнво о њој излазе на разним језицима стални периодични журнали. Ово није ии мало чудно, јер се до сад произвело 7.000 разннх одлика. Ружа, као већнна и осгалнх домаћих биљака, под вештом човечјом руком јако -се мењн, а те*се све мене одбирају за извесне захтеве, естетичне прнроде нли чисто комерцнјалне. Судећи по једном чудсксм новцу, па коме је ружа израђена, прорачуната јој де старост на преко 5.000 годнна, а колнко још она, без поговора одм*гче--тГ даље у нрошлост — нисмо кадри докучити. Ако је вероватп Херодоту цар Мидас пресадио је ружу из Фригије у Маћедонију, ирво испод брда Бермиона, а отуда су је љубитељи пренелн у Грчку. Омир је помиње на многнм местима ; а нарочнто где се опевају музе н грације ружа им најприлагодније зачнњава лепоту. „Перзија, отаџбина ружа и ружипа уља, у којој је КемФер вндео п описао пре 200 година пространа ноља ружом засађена у Ширазу, вари све мање и мање ружина цвета. Земља ружа, долпна Кашмнр, нема више руже, и као важна ситница бележи се да Шах нз Јевропе добија руже за своје градпне у Испахану. где је некада ружина вода потоциматекла.* За сад се пајвећп ружнчњаци шнре по Казанлуку и околини у Румелпји. Гајењем руже бави се тамо око 150 села. Тај је предео заклоњен са севера Балканом, а гтротеже се поред реке Тунџе. „Околпна Казаплука је око 400 метара изнад морске поврпшне. Клима је умерена алп и нагле промене у температурн честе су. Границе термометрове осцилацнје лети се пењу до 40° С а зими се сиуштају на 20° С. Земљиште је несковнто н лако оцедно. Трговцп из већих места нлп градова само су прекупци готових продуката од сељака, а често они купују и цвет па га самп даље варе; шта више н они сами пмају по 1—2 хектара земље засађене ружом за своју потребу.“ У Србијп би особито поднели топлички округ, Ресава н један део Подриња за гајење руже, јер је земљиште угодно а изобилно нма каменог угља. У Ресави мпога села, као Медвеђа, Деспотовац ит.д. ваде угаљ са својпх атара и њиме се греју, а то нх наравно ништавно стаје. Сем угља тп су предели шумовити, изворнма и потоцима богати, а по њима се бокора мноштво дивљнх ружа, што је свавојако знак добрих прнлика и за пнтому ружу. У београдском ботаничком врту румелпска ружа дивно напредује п пуна је цењених хемиских састојака за мирпс. Ко јејош видео у пашем Добричеву красне руже с моћппм бокорима и дебљим од руке стаблима, пристаће с нама да је Србија за ружу као поручена. II у Немачкој су код Мерзебурга засађени иространи вртови румелиском ружом с врло повољпим резултатпма. У нас би ваљало шго нре отпочетп н овом врстом народне прпвреде, али нипошго самоучки, пего помоћу бугарских ружара, којп би се на неколико годпна довелп баш из Ка• зан л \ ка. Гајење руже не иште толико труда колико умешности п пскуства: — како је треба засаднти, проређена места ноиунити старе пањеве ис-