Дело

160 Д е л о крчити, подсецати, приликом поторити, поплевити и много којешга друго. Перба је ружа са свим проста, иа и варење тако исго, јерсеружин цвет куха у казану над ознданом пећи, чнја се пара дестидацијом спроводи кроз табарку и оцеђује коњицем у подметнуте боце. Сираве за цеђење намештају се у просте наслоне, али којп морају бити поред воде. „У Бугарској се средња производња ружина уља у родним годинама исње на 3.000 килограма, а V неродним се зауставља па 1500 килограма. Бужичне се воде много више оцеђује. У Пловдиву је скоро подигнута творннца парфимерије са задатком да сама ружино уље нримењује у разиим козметнчким артиклима.“ Ннједно се уље толико не ФалзиФнкује као ружино, и то највише с гераннумом, чије се цвеће доноси из Индије. Да бисеовом варању стало на нут, а из грговачког рачуна, иоче се ова биљка у велико да гаји и у занадној Европи, нарочито јужној Француској. Да ова грана конвепира видеће се из овога уноређења: средњи иринос жетве с једног хектара земље износи до осам товара пшенице или кукуруза, а с једног хектара ружичњака цеди се једап литар уља, које стаје око 900 динара. 1'ужнно се уље у парфимернји с највећим усиехом уиотребљава због особнпа његива мириса, кад се помеша с мошусом да увећа н учврсгн н другс мнрисе, јер нначе, кад су чистп брзо изветре, као мирпс од јоргована, љубичице, ђурђевка н т. д. Интересно је и то, што има ружа чнји мирис лпчи на мирнс од љубичице, малпне, ананаса и т. д. Али и то је заннмљпво, што једна нста ружа у разно доба дана разан мирпс одаје^ Изгледа да хладније земљиште боље годи ружп иего тонло. Писац наводн да руже од исте врсте с узвишенијег земљишта јаче миришу од оних с нижих места на пригревицп. На Балканском Полуострву, а тако н но целој Јеврони једнојевреме ружа бнла запуштена, на се с доласком Турака поново обнови н ојача. Турци су, сем ружа, од којих су неке врсте и прс њих биле, иренели и много друго леио цвеће, које ее онако заносно описује у нашим сеФдалиским песмама, као нн у једног другог народа. У народним песмама чзе се вели : Л1з руже бнх воду извијалак; час: ,нз руже бих воду псцсдида*; час онет „ђулспја водица“, п т. д. 1<;|Д јс 1’умелија ослобођена, опда се многи Турци пселише у Малу Азнју н тамо заеадише дпвне ружичњаке казанлушком ружом дамасценком (Кова башазсепа). И||е а и данас јеш Турцима је иајиријатнији н најомиљенпјн мирпс ђулијак п ђулспја (водица). Туркиње носс о врату мала стакленцета напуњеиа ружиннм уљем и регко који дан иронусте а да ее ружичном водицом не покроне. Књижица је пуиа лепих иоука не само ботаничке вредностп него п као упуство за одомаћивзње те гране радпностп п но нашим селима, и за подизање Фабрнчког етаблисмана.