Дело

КГИТИКА И БИБЛИОГРАФИЈА 161 Новине код нашег сеоског становништва увек наплазе на неповерење, ко.је је са с-вим разумљиво н оправдано, јер ирво треба да му неко зајемчп, да Не му се, рецимо ако је засадио ружу, по кплограму толико и толнко платити.-Наше Пољопрнвредно Друштво и Мннпсарство привреде само ће-^ако нокренути нове производње, ако унапред људе обезбеде од пеизвеснооти. 0 сличном начипу, како се врло практично у Боснп поступило са сађењем шећерне репе за шећерну Фабрику у Усорп , бпће говора-ЈН^дфугом месту. У свему овај књижевни прилог г. Јурпшпћа може се предусрестн с добродошлицом н пожелети да ову књпжицу наш свет прочиха и да буде иодстакнут на ову и другу врсту матаријалне тековине, од које завпси стабндпост државна. 23. јануара, 1897. год., у Београду. Сима Тројановић ИРОФЕСОР Краљ Едип. Софоклова трагедија С грчког превео Луко Зоре. Панчево. У 60. и 64. Народне Бпбдиотеке Браће Јовановића. — Краљ Идип. Трагедија од Софокла С грчког превео Никола Јоваповип учите.г>. Пожаревац. Штампарија Мих. Костића. 1895. — 8оГок1оУ8 Тга^в(Ије. Ргеуео, иусх! Нитас парјзао КоХотап Кас. 8а Нууе зБке и 1екз1и 1 је<1п1т ргПо^от. 2а§геБ. ^ак1ас1а «МаБсе Нгуа1зке.И 1895. (12. св. матичиних «Превода грчких и римских класика"). Краљ Едии је трагедија без радње, Фабуле митско-немогућне и с паравствене стране одвратпе, лнца неприродних у иостуицнма п у говорима,. више енски нејасннх него драмски реалнпх, дијалога празних, хладна као статуе Пернклова доба, морала никаквог, не без мане у композпцпјп н иначе... А прошло је време, кад се могло н кад је требало довикпватп чптаоцу: ...Уоз ехетр1апа Стгаеса посбдта уегзаГе тапи, уегзаГе Јтгпа = Прелисгавај грчке сппсе и дању и ноћу (Хорације, А. Р. 268.—9.)... Друга је ствар, хоће ли се мерпло високе јелинске културе, пли је намера да се задовољи дух човеков, који хоће све да зна. ндн се, најзад, стаје на псторнјско гледпше, .јер лнтерарпн ће нсторик увек у хронолошком реду уметнпка на драмском пољу н на перу уопште наћп Едииа Краља великим ц златнпм словпма истакнута. Јесу лп нашн преводиоци пмали на уму ово друго? Ако јесу, јесу лн или, боље, је ли Никола Јовановић имао наше прплике у ногледу: ко од нас чита Луки.јанове разговоре мртваца, Антнгону, Исократов савет Доменнку, Демостенове Олимпијске беседе п Филипике, Цнцеронове беседе иротнв Катплине и т. д.? Дело XIII 11