Дело

Нревод једног спева успео је иотпупо само опда, кад је у стиху и кад оригиналу нити што додаје нити што одуздма. Ако се прва погодба и пе може увек да испунн, друга се не сме никад занемарити. Одузимањем п додавањем меља се битно створ што се иреводи, другим речима, тиме се добива кмо .једно дело. Спев дакле треба преводитн, тако рећи, стнх но стпх, да не кажем реч по реч, онако н. пр. као што је Фос превео Омира п Хорација на немачки нли Томо Маретић Омира на српско-хрватски. Не могне лн се тако, једини је начин да се избегне рђав превод прнбегавање прози. Од наша три преводиоца као да је овог мишљења бно само Ко1отап Кае. Добар зналац старог грчког језика п врло савестан, он нам је, дакле дао нревод. коме без поговора ирппада између поменута три прво место. Тиме не кажем да је срп.-хрватска књнжевност добила с овнм Матнчиним издањем бри.Ђантну прииову; преводплац је скроман радник, често и сувише скроман. те га је превелика жеља за верношћу овда онда п на странпутпцу завела, .јер се верност не сме куиити по онакажење пародног стила, као на стр. 53. п 57.'): „Тј бобје и °;га(1 КаЗтог, пјебх пав бапка, §1о §а Јауазто пезтПјепој рјех^абхсГ; 1 1о пШ 81 Н (До^сх! За1је о 1от Зогпао, пШ §то 1е т{ ирпНН ; пе^о 8 ротоси ћо2Јот...“ „МоШ ; а б!:о тоНб, 1о сез х о1ја П 4е вГибаН 1чјес тоји. ра ргхћуаНН јо 1 НнаН ки§и пас1 — (?) ротос 1 о1ак§Јси 0(1 7Л‘л. А ја си 1о (?) кагап 1е1)1, јег 8ат (1а1еко 0(1 о\гакхе уцезП, а (1а1еко 0(1 <1ј«‘1а ; та пе ћхћ роГга^от (1о8р1о (1а1еко, ка(1 иепхат п1какуа гпака.*4 Што су уз Краља Едипа прсведене и остале СоФоклове трагедије, опширан ваљан прилог о грчком нозорпшту, драмн и трагичарпма, уводи у сваку трагедпју, многобројне п добре нримедбе подижу овој књнзи вредност још внше. Па жалосг, она сриским читаоцима може да нослужи само за невољу, јер књнгс за наше чигаоце (н кад се не пишу за ширу публику) морају битн без оне обилатс ирнмесе загребачких особитости које чине да за њих то ннје ни ппсано на српском језику. Да видимо с гога, како стојимо с два српска превода. П])вп. од Лука Зора, ја не могу да препоручим. Истина иреводилац је оригинал готово свуда добро разумео,4) лирске ,ј(' партпје иреноспо у друкчијем размеру но дијалоге н мопологе и пазио ту да антистроФе ФОрмом потпуно одгова])ају строФама својпм, у тежњи да имитује тежак стнл Софоклов доста је уснео и. у опште је, — за то свс говори — нри радх био ирожет ленн.м пијететом, и ако не макијавслским, према СоФоклу, те се иревод мора уврстити међу солидне.8) Али он .је оригииал 0 Где-гдс гс у спом рефграту наво1)вна места н<‘ ћс моћи р.чзуметн без всзе с претходнии. У такнпм сс случајевима мора потражити превод о коме буде реч. -Д 1’етке су погрешкс у н.сга у овом смислу. II. пр. на стр. 15., где се тсасау — модитва богу Анололу (у највећој нссрећи) преводи „весела пјссма" : ,,Уз лелеке и јадиковаља и весела пјесма с’јсвне.“ ** То ћс сс најбол.с видети, кад се упореди Зо]10п превод с Јовановићевим на оним местима, која ћемо после навести.