Дело

КРИТИКА И БИГ.ЛИОГРАФНЈЛ 163 прилично развукао. Тако, први говор Едипов, у ирологу, има у СоФокла тринаест сенара (дванаестераца), у Зора он има двадесет десетераца; свештеникоц нрвн говор одмах за овим нма у орнгиналу четрдесет и четири сенара* у срп&ком преводу Л. Зора има он међутим шесет и осам десетсраца!‘Отуда је Краљ Едиа у овом преводу за трећнну већн но Софоклов: орпгинал пма 1530 стихова, док ће их нревод имати од прилике 118 (страна) X 18 (просечан број стихова па једној страни) — 2100. ИстВД&ЈЗвре је развлачио, као и Н. Јовановнћ, само „споредно“, алп зар није споредно у Едиаа Краља Софоклово? — Друга је, не много мања махна Зорова превода у том, што није у нашем књижевном језику. С тог гледишта он стоји чак много горе но хрватски нревод. Јер нам је он не само туђ због архајизама и провинцијализама као што су: иокли (5.), уарагаати (6.), умрли (= смрган, 6.), јур (7.), неаодоба (8.), исаоравити (8.), грубор (9.), иотрааљен (10.), кратељ (17.). оиовидити (18.), изоглав (18.), пего је и на толикнм местима нејасан, па чак и сасвпм неразумљпв, као: Ја ћу ову разгалит грдобу не на ухар далекнм при.јаном, но за своје исто годовање. Стр. 12. Делски боже помагачу! У досјету пред тобом зшајем или ћеш ме новим јадом. ил’ сразити волиш оним. који се понавља, кад годовнп источп се рок. Стр. 13. Ти се молнш: зато што се молиш, Кад бп хтио р’јеч прихватит’ моју, а уједно и стишатн кратељ, обрану би пријао утјешну и невољне облакшао јаде. Нрословпћу невјешг овом збору а п дјелу што се је згодило, јер нскати дуго траг не могу, када сока да насочи немам. Стр. 17. А дјечицу рађам собом браћу, да му није брак несретан био. за плодива талов без родива. Стр. 20.