Дело

164 4 Е Л 0 Хоте баје. да у њем нс сгаје, ал' се пашти за посао ташги. Стр. 91. Превод Николе Јовановп&а је још много развученнји. Тако у љему поменути Едипов говор од тринаест сенара нма не мање него двалесет и осам десетераца, а свештеников од четрдесет н четири — осамлесет и всам. Најгоре је међутим у том погледу то, што је не ретко јслан сенар и.П' у опште стих нсказиван са четири п с иет десетераца. II. пр. ст. 12—13. биааАу^тод уар ау еоу/, хо’Љое |1Гј оо хатосхтесра)'/ еорау што значн: јер бнх био без срца, кад ме не би дирао тај ваш скуп превео је Јовановић овако: Ја бар нисам толнко несвес(т)ан Нит(’) је душа моја бсз савестн Да болове ваше не осећа, Па да пе бих сажаљења им'о На толико ваше туговање Стр. 0. ст. 29—30. ц.ела; д' "А'.дгјС отеоауцоГс *ла: уоо:с тгХоот^етас т. ј. црни се ад богати (= пунн) јецањем п кукањем гласи у преводу: Тамо доле у адском жн.шшту Страховито одјекује гуга, Од уздаха и тешкога плача, Пре времена умрлог на]»ода. Сгр. 8. ст. 165—166. ЕГтсоте у.а: тсротерас; атас; бтсер ораоце'/а;; тсоХес ГјГЈоат ехтотгГа'/ срХбуа -г^.ато;. ел Јете хаI '/б'/ —