Дело

ПИСМА ИЗ НИША о од Јелене Јов. ДимитријевиЋа —■■ НИСМО I ПРВИ ПУТ У НИШУ Мила моја //., Ннје ми једном прозборила сирота М., моја другарица из детпњства, кад се знало да ћу живети у лепом Нишу: «Упознај се с булама; види њихове обичаје , нарочито свадбене; опиши ми их”... Полазећи за то лепо место, праштајући се с њом, ја сам плакала. Плаках за њом и за слатким тренутцима што их проводисмо заједно од ранога детињства нашега. И она је плакала, грлила ме, молила ме да јој често пишем: о себи, о Нишу и — о булама N чинила сам јој по вољи: уиознала сам се с булама орзо само њој за њубав. Али, ах, ње одавно нема... Па зар никому да не кажем што сам видела ? Хоћу. Морам. Чућеш ме ти, јер и тебе волим , као што сам њу волела. 1*уло ме старе, па и младе много милују. Љубав и велика поверл.ивосг њихова учиниле су да све видим; а ја ћу сад "и N1 према њима индискретна! Оиисаћу нашима мусломанске обичаје, шго се врше преда мном , као пред мусломанкама.,