Дело

170 Д Е Л 0 тачннје, као што није тачан пи стих: ,Која (т. ј. Финга) \летеК' нападе на њега“ (стр. 47.). Најзад нрим. 5. објашњује јсдан стнх на стр. 45., који у оригиналу гласи: етсоута: ‘/-гјред аухклху.г/то: Реч је дакле овде, као што те видн, о Керама а не о Паркама, као што стоји и у преводу и у прнмедби, те је и нрви погрешап и друга пзлишна... Ја се дакле о овом другом нреводу могу још мање похвално изразити. а суд ми нсће мислим после свега реченог изгледати ни мало строг. в. Кас1оз1ау КоразГс: Око Кире 11 Когапе, тјез4ор18пе 1 ро ујез4пе сг11;1се Лоришо ЕтПјј Ка82о\узк1 8а ПуаЛебе! 1 1г1 аПке ј јеПпот 2ет]ј<)р1бпот каг1от. ХаотеН, 1895., 1—328 стр. Же.шмо читаоде упозпати са овнм иосмрчетом Радослава Лопашића познатога хрватскога научника. Најпре ћемо рећи коју реч н о њему самом, јер тнм већ почињемо н реФерат ове књиге, којује издала Матида Хрватска. Нред самим делом налази се нространа биограФија Радосав.вева, израђена поглавнто по Смичикласу. Из те биографије ми вадимо ноједипе податке. Лонашић се родио у Карловцу 20. маја 1835 г. Гнмназију је учио у Карловцу и Загребу, а за гим се вратно на своје имање у Хрчићу, где је ировео своје најслађе дане, дане ко.ји су билн испуњени неуморним радом његовим. 1806 г. постане котарски судац северински, па сс и на то.ме високом месту показао као енергичан иосленик и као велики добротвор народни. Ну и тада је Лонашић радио на науци н ирикуиљању народних споменика, шта више овај његов положај у државној служби учнпио је, ге су му н многи сноменицн били приступачнији. Али т< к када је дошао у Загреб, у коме је дуго проживео као иодбележник загребачке жупаније, настаје његов прави, оригиналнн рад на домаћој историјн и нздавању историјских споменика. Од њсгових знатнпјих радова да поменемо ове: „Се4т“, ,(1гаЈ Каг1оуас“, ,Оуа ћгуаћчка јипака — Магко Ме•Ч1С 1 Гика Јћпб1т0У1б (Издање МаТИЦе Хрватске), „Шћас и ћИхаска Кгајша6 Огнм овога наштампа мноштво прилога, као грађу за домаћу историју. Ну тек су после смрти његове — 1803 г. — издатн најзнаменитији његови списи, као што што су: .Нгуаћчк1 игћаг1“ (збирка разних установа, па хрватскем језику, од године 1436 до под крај XVII в.), „НгуагвкГ аротешс!” (као наставак Кукуљевићеве збирке), „Ро81ап1се ћгуа!зке XV ј XVI упска*. .Наћзћигбк! вротепгс! о<1 1527 до 1600“ и т. д. Раде Лопашић